Зашто се затварају облаци онда када су поља жедна кише, а отварају онда када поља кишу не желе?
Од злочина људи збуни се природа, и напусти ред свој.
Знаш ли, дете моје, зашто њиве понесу тешки плод у пролеће, а у лето дају јалову жетву?
Зато што и кћери људске омрзоше на плод утробе своје и убијају га у цвету.
Знаш ли, дете моје, зашто извори пресушују и плодови земаљски немају више сласти оне које имадоше? Због греха људског, од кога уђе немоћ у сву природу.
Знаш ли, дете моје, зашто победоносни народ трпи поразе од своје неслоге и раздора и једе хлеб загорчан сузама и пакошћу?
Зато што победи крвнике око себе, а не победи их у себи.
Знаш ли, дете моје, зашто мајка храни и не може да нахрани децу своју?
Зато што дојећи их не пева им песму љубави но песму мржње према суседу.
Знаш ли, дете моје, зашто људи постадоше ружни и изгубише лепоту својих предака?
Зато што одбацише лик Божји што изнутра из душе деља лепоту лика и навукоше образину земљу.
Знаш ли, дете моје, зашто се болести умножише и помори страшни?
Зато што људи почеше сматрати да је здравље отмица од природе, а не дар од Бога.
А што се отима с муком, с двојном муком се мора бранити.
Знаш ли, дете моје, зашто се људи боре за земљу и не стиде се свога равенства с кртицама?
Зато што им земља прорасте кроз срце, те очи виде само оно што у срцу расте.
И зато, дете моје, што их грех сувише онемоћа за борбу за небо.
Не плачи, дете моје, скоро ће Господ доћи и уредиће све.
Владика Николај