Вирус није бајка, стварно постоји и људи умиру. Није случајно настао већ је направљен. Искористиће ово многе силе у свету да наметну своје али ова пандемија је по Божијем допуштењу. Он је зове „жетвом уразумљења“, али људи се после овога неће уразумити већ ће постајати све гори.
Ово није апокалипса али је скретање смера историје ка њој. Мора још много тога да се деси, а што се тиче хришћана у свему овоме постоје две опасности – десна и лева. Десна – да се хришћанин прави луд, као да се ништа не дешава што је неодговорно и глупо и лева – стварање у себи и другима апокалиптичног страха, позив на побуну против државе и планирање бекства у катакомбе. То је болесно и ужасно себично. Шта је добро у овој ситуацији? Средњи пут! Шта то значи? Поштујеш правила државе иако не верујеш у њих, не збуњујеш себе нити буниш друге, молиш се Богу код куће, више псалтир него Viber, кад можеш одеш да се причестиш (ако затворе цркве), зовеш попа да дође код тебе кући (ако може) да те причести, ако не може ни то, онда молитва Богу за себе али и за страдалнике од овог вируса. Ко се није иначе причешћивао сваке недеље а сад инсистира, чист инат га руководи, а ко се стално причешћивао сад ово нека доживи као епитимију за цео свет који у злу лежи и нека не осуђује већ нек се моли! Ово ће брзо да прође, неће трајати колко сви мисле. После ће криза и нове турбуленције и нико се више неће ни сећати корона вируса. За хришћане је овај свет и његове промене само пут од Голготе до Христовог гроба (одакле је Васкрсење) тако да, нити их „лепоте света“ не бацају у занос нити их „страхоте света“ бацају у очајање! Све ово није само моје размишљање већ је и од Бога!
Презвитер Александар Јовановић