Прилазећи једном зрелом монаху, налазиш, не нешто надљудско, што запрепашћује и изазива вртоглавицу, већ нешто дубоко људско, смирено, што доноси спокојство и утеху.
Они се, уз сав свој подвиг и одлазак, нису удаљили од човека, вратили су се њему.
Они су загрлили све људе и патње њихове. Постали су истински људи.
Монашко напредовање не зависи од тога колико је монах постио или колико је пропатио, већ од тога колико је, уз сав свој подвиг, постао причасник благодати Утешитеља, колико се сам успокојио и колико је постао спокојство за свог брата, човека.
Тропар Св. Великомученици Марини
