Лела је радила у великој фабрици за прераду меса. Једног дана, када је завршила своју смену, отишла је у хладњачу да нешто провери.
У тренутку непажње, врата хладњаче су се затворила и она је остала заробљена. Иако је викала и дозивала у помоћ, нико је није чуо. Хладњача је била изолована, а и сви су већ отишли кући. Остала је заробљена у ледари. Знала је да жива неће дочекати јутро ако је неко случајно не пронађе.
После неколико сати скоро смрзнута несрећна девојка се опраштала од живота. Ипак, у једном тренутку врата хладњаче отворио је чувар и позвао хитну помоћ. Када је касније питала чувара зашто је дошао до хладњаче и отворио врата, иако то није био његов посао, чувар је одговорио:
„Радим овде већ 35 година. Свакога дана запослени улазе и излазе из фабрике, али ти си једна од ретких која ме свако јутро и свако после подне поздрави. Многи се понашају као да не постојим. Јутрос кад си дошла на посао рекла си: „Добро јутро, како сте?“ и насмешила се. Али после радног времена схватио сам да нисам чуо твоје „Довиђења, видећемо се сутра“.
„Такве речи значе да ме гледаш као човека, личност, а не као ствар, како се многи према мени и мојим колегама понашају. Знао сам да нешто није у реду и зато сам кренуо у потрагу по фабрици. Тако сам те пронашао.“
НАРАВОУЧЕНИЈЕ:
Поштујте све људе, понашајте се према њима са поштовањем. Цените људе који умеју да причају са доктором наука, али и да буду љубазни са неким ко је у том тренутку на нижој позицији.
Никад не знате шта ће бити сутра.
Тропар Св. Великомученици Марини
