„Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу, и приликама којима је био окружен.“ Иво Андрић
Била једном два брата. Од оца им је остало велико имање које су поделили на два једнака дела. Сазидала браћа куће, свако на свом имању и живели лепо и сложно. Али, нечастиви не воли кад се браћа слажу и једном се браћа страшно посвађаше око неке ситнице.
Реч по реч и прерасте то у озбиљну свађу. Заборавише колико су се волели, помагали, добро и зло делили.
После многих тешких и ружних речи браћа заћуташе, али су један другом почели да пакосте.
Једног јутра, неко покуца на врата старијег брата.
Он отвори врата и виде човека са столарским алатом.
– Тражим посао – рече човек.
– Можда овде на твом имању има неки послић за мене.
– Да, рече старији брат. Имам за тебе велики посао. Видиш ли ону кућу са друге стране потока? Ту живи мој комшија.
– Уствари, мој млађи брат. Прошле недеље је између нас била ливада, али је он прокопао ров све до реке и сад је између нас поток.
– То је урадио да би ми напакостио. Вратићу му ја…
– Видиш оне греде и даске поред штале? Хоћу да ми направиш ограду од два метра, да више не гледам ни њега ни његову кућу.
Столар рече:
– Ништа не брини, посао знам и урадићу га како ваља, само те молим да ми даш ексере.
Старији брат је столару дао потребни материјал и отишао до града да заврши неки неодложни посао.
Столар је целог дана вредно радио, мерио, тестерисао…
Када се у сумрак дана старији брат вратио, столар је завршио посао. Старији брат је био запрепашћен! Уопште није било ограде.
Уместо високе ограде столар је направио мост преко потока. Био је то прелеп мост, а са друге стране видео је брата који му се приближавао раширених руку.
– Стварно си велики човек и најбољи брат када си направио мост после свега што сам ти рекао и урадио – рече млађи брат.
Браћа су стајала свако на својој страни моста. Полако су кренули један другом у сусрет. Срели су се на средини моста и чврсто загрлили. Видели су да столар подиже кутију са алатом и креће.
– Хеј, сачекај! Остани неколико дана код нас, има овде још много посла – рече старији брат.
– Врло радо – одговори столар – али морам да направим још много мостова.
Тропар Св. Великомученици Марини
