„Сви ми смо обавезни да у недељу будемо у цркви. Увек! У цркву треба да идете, не када сам желео (или желела), јер сам сањао сан, прочешао се … Ићи ћу, нећу ићи, па, ући ћу, мало стајати … па, изаћи ћу … То не може тако! Сваке недеље крштени човек који себе назива хришћанином … ОБАВЕЗАН је бити у недељу у цркви. ЈЕДНОСТАВНО ЈЕ ОБАВЕЗАН! Нема изговора, осим за тешке болести или посао који вам не дозвољава … На пример, ви сте машиновођа електричне локомотиве, а у недељу имате смену … Или сте дежурни хирург и оперишете пацијента … Наравно, овде нема питања … Доћи ћете у среду, у суботу, у петак – кад будете могли … Али! Сви остали који имају слободан дан у недељу, обавезни су бити у недељу у храму УВЕК! Иначе неће бити духовног раста … У супротном, биће духовних илузија, самообмане и спорог пропадања … Иначе ће бити духовних илузија, самообмана и лагано труљење… А да не бисмо трулели, него живели потребан је мали труд … Почните да се трудите, почните … Увек у недељу, скочите из кревета на звук будилника и потрчите до најближег храма и стојте у храму на Литургији до самог краја, док не целивате крст … „