26
мај
2014

ДУХОВНИ УЧИТЕЉ

Duhovni uciteljПИТАЊЕ: Ко је то духовни учитељ и каква је његова улога у животу хришћанина?
ОДГОВОР: Духовни учитељ је за хришћанина свештеник, обучен по свим питањима вере и искусан у практичном духовном животу.
У манастирима такав учитељ може да буде игуман, настојатељ манастира, или духовник који је од игумана добио благослов да руководи братијом.
За мирјане то може да буде како парохијски свештеник из најближе цркве, тако и било који други свештенослужитељ, с којим хришћанин успостави однос међусобног поверења и духовне везе.
За монахе је правилније да имају духовнике који су такође монаси, јер специфични опит монашког живота може да пренесе само онај, који га је задобио личним монашким подвигом.
За мирјане је препоручљивије да имају духовног учитеља из белог, ожењеног духовништва, јер свештеник има своју сопствену породицу, те у већини случајева, може боље да се снађе у перипетијама породичног човека него монах, који о породичним проблемима зна само из туђих речи. Иако, наравно, има изузетака.
Због чега је за хришћанина неопходно да се руководи саветима духовника? Јер, рекло би се, постоји Свето Јеванђеље, реч Божја, постоје многе књиге које су написали Свети оци, опитни у духовном животу, постоји црква, у којој човек може да учи из свештеничких проповеди, као и велики број разних религиозних информација које се продају у црквеним књижарама на аудио и видео медијима.
Читај, слушај, учи и примењуј у практичном религиозном животу!
Али!
Ви познајете многе возаче, који су научили да возе аутомобил самостално, без инструктора?
А да ли је могуће самостално научити ронити са опремом за роњење? Или возити авион или подморницу? Или професионално користити рачунар? Или постати шампион у било ком спорту, без тренинга са тренером? Зар је једноставније научити водити правилан духовни живот, од свега горе наведеног?
Због чега онда тако велики број људи потпада под утицај јеретичких и секташких учења, или претрпевши неуспех на „подвижничком“ путу потпуно напушта религиозни живот?
Због чега постоји више од две хиљаде и четиристо религиозних заједница различитих по вероучењу, које себе називају хришћанским?
Због чега чак и светски шампиони, као и шампиони олимпијских игара, имају тренере и слушају њихове савете и поуке?
Због чега Апостол Павле пише у својој посланици: „Слушајте старешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих…“ (Јевр. 13:17).
Искључиво због тога, што у сваком делу, духовном или мирском, најефикаснији процес учења и развоја бива под руководством искуснијег учитеља, који је већ „прошао тим путем“.
Невоља нашег времена је у томе, што су у бившем СССР-у , као последица седамдесетогодишње борбе совјетске власти са религијом, која је чак и свештеницима забрањивала било какво општење са људима сем богослужења, а нарочито с омладином због страха од губитка регистрације (што је за собом аутоматски повлачило могућност губитка службе). Тако је скоро потпуно прекинута традиција прејемства духовништва, преноса знања ученику од духовно искусног учитеља и умећа живота по Заповестима Јеванђеља.
Тренутно није лако наћи свештеника, који би био способан да својој пастви преда, сем општедоступних семинарских знања која је добио од сопственог учитеља, додатак обогаћен личном духовном праксом, то јест животни опит по Јеванђељским Заповестима.
За почетак навешћемо изреке Светих отаца из зборника „Духовни руководилац и однос православног хришћанина према њему“ (М, „Скит“, 1993), који је врло користан за свакога и препоручује се да се прочита.
Duhovni ucitelj3„Руководитељ у духовном животу за сваког хришћанина обавезно треба да буде свештеник-духовник, код кога треба долазити не само ради исповести, већ и ради поука“.
„Потруди се да целог живота имаш духовног оца, откривај му своје грехе и мисли, слабости и искушења, користећи се његовим саветима и поукама, тада ћеш лако задобити Царство Небеско“.
„Без најближих руководилаца немогуће је свето проживети на земљи. Пронаћићеш их у Цркви, где их Дух Свети поставља да пасу стадо Христово. Измоли од Господа да ти дарује одговарајућег духовника у тренутку кад ти је то потребно, и он ће ти рећи утешне речи, а да му не поставиш питање. Дух Божји ће га научити шта треба да ти каже и чућеш од њега шта је Богу угодно“.
„Предај твоје срце у послушање твом духовном оцу и Божја Благодат ће обитавати у теби“.
Само мали број поука Светих отаца, односе се на међусобне односе између православног хришћанина и његовог духовног руководиоца.
Велика је срећа хришћанина да нађе за себе достојног духовника, који ће узети на себе одговорност пред Богом за духовни живот свог чеда, молити се за њега, пратити његово духовно узрастање, руководити га у свим његовим животним ситуацијама, упућујући га на пут добродетељи, који води у Живот Вечни.
За хришћанина, који има духовника, пут разрешења проблема који се пред њим појављују је сасвим другачији, него код људи овог света, који живе без вере, ван Цркве и због тога лутају у мраку незнања не спознајући духовни смисао ствари и појава у садашњем животу.
Када се таквим неоцрковљеним људима појаве животни проблеми, који су последица њихових грехова, они су принуђени да их решавају ослањајући се само на свој сопствени разум, животно искуство или савете људи, који су неоцрковљени као и они сами. Као по правилу, у таквим случајевима, проблеми остају или неразрешени, или њихово разрешење повлачи за собом друге, не мање проблеме.
То се дешава због тога, што се узрок свих човекових невоља и проблема налази у одвојености његове душе од Бога, у нарушавању Његових заповести, као и у одсуству унутрашње духовне хармоније, што је последица грехова накупљених током живота.
Немогуће је нарушавати Божје Заповести, а да то прође без погубних последица по душу!
Ако у аутомобилски мотор уместо моторног уља сипате јестиво уље, он ће се покварити. Ако Божићну светиљку предвиђену за 127 волти прикључите на 220 волти, прегореће. То је због тога што су изумитељи и мотора и светиљки, када су их правили, одредили за своје направе одређени режим експлоатације, чије нарушавање изазива њихов квар.
Тако је и Бог, створивши човека, може се рећи, уградио у њега одређени „режим експлоатације душе“ и дао му је своје Заповести као правила, и уколико их човек испуњава, способан је да одржава своју душу у нормалном, хармоничном стању.
Duhovni ucitelj2Разуман човек, уколико му се поквари телевизор, зове професионалног мајстора, који је специјално обучен и зна како да га поправи.
Неразуман човек пак почиње сам да проучава микрошему са шрафцигером или зове суседа, који будући да такође није специјалиста, само помаже домаћину да докрајче телевизор.
Слично томе и људи овог света, суочавајући се са животним проблемима, који су последица њихових грехова, покушавају да их реше сами, или што је још горе, одлазе код „суседа“ – врачева, екстрасенса, гатара, или окултних исцелитеља.
Резултат је неижбежно тужан.
Оцрковљени хришћанин, трудећи се да поштује Божје Заповести, тежи да задобије чисту савест и мир у души, и због тога оно што му се дешава у спољном животу не разрушава његову унутрашњу хармонију, већ доприноси његовом још већем усавршавању духа; слично као што огањ и вода прекаљују гвожђе, чинећи га челиком.
Православни хришћанин, суочивши се са неким животним проблемом, иде за савет код духовника, те тако тражи одговор на своје питање не просто од човека, који чак може да буде праведан и духовно искусан, већ од Бога, који види његову веру, и даје му преко духовника неопходан савет и благослов.
Добивши благослов од духовника за било које дело, хришћанин га, без сумње, испуњава као послушање, и Господ му безусловно пружа у томе своју Благодатну помоћ.
Црква учи преко светих стараца: „Предај срце твоје у послушање твоме духовном оцу, и Божја Благодат ће обитавати у теби“.
ПИТАЊЕ: Како да хришћанин почетник у вери пронађе себи духовног руководиоца?
ОДГОВОР: Црква оставља хришћанину право да сам себи изабере духовног учитеља. Дивно је ако то постане свештеник из најближе цркве.
Али, како је устројење душе сваког хришћанина потпуно индивидуално, а свештеници по складу карактера и духовном искуству такође различити, онда је веома важно наћи таквог духовника, да између њега и хришћанина постоји искрен, срдачан однос, међусобно разумевање и потпуно поверење.
Тада ће духовно руководство дати добре плодове.
Само не трчите да одмах себи пронађете за духовника прозорљивог старца! Таквих данас скоро да нема, док је „младих стараца“, или, тачније, лажних стараца, у оцрковљеној средини и превише! Нема веће опасности, него предати своју душу на руководство шарлатану или лажном пастиру који је у прелести. Сам Христос је упозоравао на опасност од „вукова у јагњећој кожи“. Тражите себи обичног свештеника добросавесног, благочестивог, који је заменљив, и уколико се ваши проблеми покажу далеко већи од његове снаге, нека вам он сам укаже на ауторитетног духовника, коме он поверава решење сложених духовних проблема.
Duhovni ucitelj1Можемо да дамо неколико практичних савета људима, који желе да себи нађу духовника.
Пре свега, молите се усрдно Богу, молећи Га да вам дарује трезвеног и доброг учитеља. Како тражите, тако ћете и добити.
Отиђите у најближу цркву и за време богослужења обратите пажњу на свештенике.
Покушајте срцем да осетите коме би се оно приволело.
Отиђите код тог свештеника на исповест, покајте се за грехе, питајте га оно што вас узнемирава (само му не одузимајте време на празнословље, говорите кратко и оно што је заиста важно).
У зависности од тога да ли вас свештеник слуша пажљиво или равнодушно, да ли саосећа са вама или је равнодушан, одлучите сами да ли да њему поверите решење својих проблема или да се ограничите само на исповест и разрешење од грехова и да потом тражите другог духовника.
Али, ако сте већ стекли поверење у њега и добили од њега савет и благослов, свето то испуњавајте, као да сте добили од самог Господа, и не трчите потом од једног свештеника до другог у нади да ћете добити савет који вам се свиђа.
Кроз све свештенике делује подједнако један те исти Господ Христос и због тога је грех обраћати се с једним истим питањем различитим свештеницима, уколико сте први пут добили конкретан благослов како да поступате.
Уколико нисте успели да нађете свештеника у најближој цркви, коме бисте поверили своју душу за духовно руководство, не очајавајте.
Још у време пре револуције у Русији многи су ради решавања важних животних проблема путовали у Оптину Пустињу код великих стараца, у Дивјејево, и на друга места, где су се налазили свештеници прослављени својим узвишеним духовним животом.
Када почнете да посећујете цркве и ступите у разговор са другим православним хришћанима, чућете од њих у којим црквама служе свештеници који су стекли ауторитет и љубав од парохијана, и ваше могућности да нађете себи духовног руководиоца ће се знатно повећати. „Ако нема искусног учитеља и притом хришћанин одлази код духовника који се ту налази, Господ ће му помоћи ради његовог смирења“ („Духовни руководилац и однос православног хришћанина према њему“, М, „Скит“, 1993).
Они који желе да пронађу духовног учитеља треба да имају на уму речи Господа Исуса Христа: „Иштите, и даће вам се, тражите и наћи ћете“.
Најважније је да не престајете усрдно да молите Господа, и Он ће вам дати учитеља који вам је на спасење.

извор: Књига: ''Оцрковљење''