На дан Светог мученика Нестора, 8. (27) новембра 2018. Године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија извршено је ископавање Моштију Светог свештеномученика Вукосава Милановића. Екипа за ископавање сачињена је благословом Владикe Сергија, а њу су сачињавали: Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије на челу, архимандрит Василије (Рожић), протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић и Далибор Ненић, протопрезвитер Синиша Сердар и Бојан Митрић, протонамјесник Никола Аркула, презвитер Немања Балабан, ђакон Немања Рељић, искушеници Манастира Клисина Момир и Миљан, г. Желимир Дамјановић, г. Миодраг Лукић, г. Жељко Грубиша и г. Драган Грбић. Мошти свештеномученика Вукосава биле су сахрањене поред Храма Покрова Пресвете Богородице у селу Суваји недалеко од Босанског Петровца.
Житије светог свештеномученика Вукосава Милановића
Протопрезвитер Вукосав Милановић, пензионисани свештеник, рођен је у селу Суваји надомак Босанског Петровца 1865. Године. Завршио је богословију у Рељеву. У чин ђакона рукоположен је 6. Децембра 1891. године, а у чин презвитера 9. Маја 1982. године. На парохији куленвакуфској био је од 12, августа 1893. До 1921. године послије чега је премјештен на парохију смољанску. Након пензионисања вратио се на своју прву парохију у Кулен Вакуф. Крајем јула 1941. године ухапшен је заједно са своја два сина, кћерком, снахом и двоје унучади од стране припадника злогласне НДХ. Синови и кћерка су побијени у селу Бушевићу у Лици 20. Јула 1941. године и бачени у јаму. Свeштeник Вукосав био је у то вријеме у познијим годинама живота и скоро обневидјео, па су га у том стању разбојници тјерали да слуша како му муче и истјазавају дјецу. Затим су, давши му нож, захтјевали да он то исто чини, што је он одбијао. Сродници су му били убијени и бачену у тамошње јаме, а он остарјео и готово слијеп бијаше затворен у тамницу да живи са мукама. Од посљедица мучења и истјазавања, физичких и психичких, умро је у Лици. Пренешен и сахрањен у родно село Сувају гдје су његове Свете Мошти и почивале. На редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Црке маја 2003. године Свештеномученик Вукосав Куленвакуфски канонизован је и тим чином убројан међу Светитеље Цркве Божије. Његов спомен врши се 22. јула.
Ово богоугодно дјело ископавања извршено је 8. (27) новембра 2018. године. Екипа је најприје започела раскопавање велике и тешке камене плоче која се налазила изнад површине земље. Ова плоча је уклоњена уз велике напоре, међутим испод ње се налазила још једна, тешка неколико стотина килограма плоча, која је такође помјерена. По њезином помјерању увиђено је да се испод ње налази велика количина земље. Затим се приступило ископавању исте са надом да ће у њезиним дубинама бити Свете Мошти. Међутим, и након неколико сати ископавања није било већих резултата. Одједном је један од присутих својим крампом наишао на кости главе (лобању) свештеномученика Вукосава Милановића. Када је примјећено да се дошло до Светих Моштију, тада се започело са лаганим пребацивањем и уклањањем велике количине земље. Мошти су полако вађене и слагане на чисто бијело платно након чега је услиједило њихово прање. Пошто су опране, Мошти су уредно посложене у припремљен сандук. Затим се од стране присутних свештеника, на челу са Епископом Сергијем, образовала литија која је свечано унијела Мошти у Храм Покрова Пресвете Богородице у Суваји. Свете Мошти су послије прања показале златну боју указујући присутнима на узвишеност свештеничке службе и ревност свештеномученика Вукосава према Христовој Цркви.
Тропар Св. Великомученици Марини
