“Краљ је имао десет дивљих паса. Кад би неки од слуга погрешио, бацао би га је псима да га прождеру.
Једном је један од најстаријих слугу нешто погрешио. Краљ је наредио да га баце псима.
Слуга рече: „Служио сам те десет година, молим те дај ми десет дана прије него што ме бациш псима?“ Краљ му је дао.
У ћелији је слуга рекао чувару да би желио служити псе следећих десет дана.
Чувар је пристао и слуга је могао нахранити псе, очистити им кућицу и с љубављу их окупати.
Кад је прошло десет дана, краљ је наредио да се слуга за казну баци псима. Кад је пуштен, сви су се изненадили кад су видели како дивљи и бесни пси лижу слуги ноге!
Краљ, збуњен оним што је видео, рече:
„Што се догодило са мојим псима?“
Слуга је одговорио: „Послужио сам псе само десет дана и они нису заборавили моје услуге. Вама сам служио десет година, а ви сте господару све заборавили при мојој првој грешци.“
Краљ је схватио своју грешку и наредио је да се слуга врати на дужност.“
Посвећено свима који су заборавили лепу реч: „ЗАХВАЛНОСТ“. Заборављају на добре ствари које је човек учинио, а чим први пут погреши, осуђују га.