63. Раније ме је интересовала екстрасензорика и неке друге окултне методе „исцелитељства“. После крштења схватио сам да је то грех и такве ствари ме више не занимају. Шта да радим са књигама о окултизму?
Књиге окултног садржаја треба уништити, најбоље их је спалити.
64. Осећам да имам „комплекс“. Имам 21 годину. Многе моје другарице већ су удате и имају децу. Ја сам још увек девојка, и стално ми говоре да је то старомодно. И да се, ако се будем „чувала“ никад нећу удати. Знам да је блуд грех. Шта да радим?
Немојте да попуштате ни пред каквим притиском. Ви сте потпуно тачно рекли да је блуд грех. А ми ћемо прецизирати да је то смртни грех, који душу гура у адски бездан. Само дубоко покајање и исправљање свог живота поново сједињује такву душу са Богом и Његовом светом Црквом.
Блуд лишава човекову душу благодати Божије. Лишивши се благодати, блудник се често лишава и душевног мира. Такви људи су изразито неуротични, они готово непрестано имају осећање узнемирености и тескобе. Добрим делом због тога они стално траже нове доживљаје и нова уживања.
Блуд лишава човека могућности да истински воли. Као по правилу, људи који пате од овог греха не могу да изграде здраву и јаку породицу и да васпитају морално здраву децу. А о сиди, полним болестима, абортусима и неплодности мислим да не треба ни говорити.
Да кажемо нешто и о мишљењу и ставу Ваших посебно „напредних“ другарица. Као што тама не подноси светлост, тако је и за блудника или блудницу девственост нека врста прекора, и узнемирава њихову савест. Зато је за њих боље да о девствености уопште ништа не чују и не знају, и да све мере својим аршином.
Бог је створио брак, Господ је породицу замислио као малу Цркву. Одувек су се побожне хришћанске девојке молиле Господу и Пресветој Богородици да им дарује доброг мужа, чувале су се за будућег мужа и украшавале се скромношћу, целомудреношћу и смирењем – то је био њихов мираз. У старо време се говорило: „Смерност је ђердан девојачки“. И породице су, за разлику од данашњих, биле јаке и здраве.
65. Докторе, реците ми шта да радим. Имам 50 година. До 50-е сам била мирна и уравнотежена. Сада, због проблема прелазног доба, не могу себе да препознам: раздражљива сам, плачљива, сан ми се погоршао, немам снаге. На служби у цркви тешко стојим. Час ми је вруће, час хладно. Знојим се, врти ми се у глави. Мање се молим, не успевам да завршим кућне послове. Шта да радим?
Као што сте и сами тачно увидели, у основи Ваших проблема су познати симптоми „посебног“ прелазног доба код жена. У том периоду, због хормонских поремећаја, у организму жене догађају се многе промене. Тегобе које сте набројали су, нажалост, типичне.
Пре свега, желим да Вас умирим. Све ће то временом проћи, и Ваше стање ће се нормализовати. Потребни су само време и стрпљење. Нисте ни прва ни последња жена са таквим проблемима. Немојте од себе да захтевате да будете активни као и пре. Психички конфликт управо и настаје зато што жена тежи да по сваку цену остане на истом нивоу као и пре, да буде исто тако активна и да све постиже, што је у овом периоду или прилично тешко, или немогуће остварити.
Зато се смирите, и помирите се са тим да сте сада малкице болесни. Поразговарајте са укућанима. Ако имате одраслу децу, право је време да засучу рукаве и помогну Вам у кућним пословима.
У цркви треба да одаберете место где је мања гужва, где има више ваздуха. Све се може организовати, не треба паничити и очајавати.
Веома много могу да Вам помогну биљни чајеви за смирење. Добро је узимати мед; једите суве кајсије, суво грожђе, пијте мултивитаминске напитке. Подсећам Вас да су врло корисне шетње на свежем ваздуху. Такође Вас подсећам да данас постоје медицински препарати различитих својстава и деловања који отклањају „болесне“ манифестације климактеричног доба.
На духовном плану интересантно је следеће запажање. Код жене у климактеријуму могу да се појачају одраније присутне негативне црте карактера (читај: грехови). Претпоставимо, ако је жена раније у себи осећала склоност ка чамотињи или раздражљивости, сада те особине могу више да дођу до изражаја и да постану видљивије. Не успева нам увек да држимо себе под контролом. Узмите то у обзир. Нека Вам Господ дарује здравље и душевни мир.
66. Да ли је могуће „репрограмирати“ свест, и тако променити свој „животни сценарио“?
Ми живимо у струји, у бујици Светог Божијег Промисла. Могуће је исправити свој живот покајањем и уредити га у сагласности са јеванђелским заповестима. Ништа друго није потребно. Немојте да вас заводе таква и слична учења.
67. У чему је основни смисао хришћанског тумачења психичких обољења?
Психијатрија је, наравно, наука. Међутим, навешћу Вам само један пример. Од укупног броја депресивних поремећаја само 2% су ендогене депресије, то јест депресије које нису повезане са тзв. психоемоционалним траумама,него су последица наследних биолошких узрока. То су, у првом реду, депресије у оквирима шизофреније, биполарних поремећаја и сл. Осталих 98% имају првенствено узроке духовно-психолошке природе. Други пример. Међу самоубицама само је 10% психички болесних људи, док 90% самоубица нема видљива психичка обољења, али, морам да додам, то су људи који су духовно дубоко повређени. Ово су очигледни примери неопходности хришћанског тумачења психичке патологије. Огроман број патологија повезан је са грехом, и то не треба заборавити, и о томе треба говорити. Алкохолизам, наркоманија, игроманија, полна изопачења… овај списак може да се продужи. Све су то такозване греховне болести.
68.    Моја кума је неколико пута узимала наркотике. Сада, слава Богу, то више не ради, али ми смо веома забринути за њу. Какав савет можете да нам дате?
Могу да Вам дам следећи савет: нека Ваша кума буде са Христом. То је главно. Исто тако, треба проанализирати узроке који су довели до тих поменутих „епизода“ конзумирања наркотика и извести потребне закључке. Најбоље је да се то уради уз помоћ лекара специјалисте.
69. Одскора сам у Цркви и моје питање је: да ли је смирење вид психолошке заштите или комплекс?
Смирење је добровољно, са вером, предавање себе у руке Светог Промисла Божијег. Смирењу, или његовом одсуству, апсолутно ништа не доприносе ни тих глас, ни смеран изглед, ни стидљивост.
На пример, јеретик Арије имао је продуховљену, иконичну спољашњост. Али, то апсолутно ништа није значило. Напротив, највећа могућа гордост на свом врхунцу може чак споља да личи на смирење. Али, само споља. Човек може бити тих, споља скроман, а ипак… окорели гордељивац. Иначе, комплекс је, у уобичајеном смислу тог термина, неуротична творевина. А већина неуроза се „храни“ гордошћу.
Смирење рађа у човековој души мир и спокој. Неуротични комплекс доноси унутрашњу напетост и немир.
70. Какав је Ваш однос према народној медицини?
Зависи шта се под тим појмом подразумева. Лечење лековитим биљем или одлазак код искусног „костоломца“ не изазивају ми страх или сумњу. Али, кад је реч о лечењу „космичком енергијом“, или о нечем сличном, а притом се дотичне особе „оките“ крстовима и иконама, и раде, наводно, по благослову Цркве то је очигледан грех и превара.
Нажалост, духовни вакум код не тако малог дела наших суграђана, испуњен је лажним учењима, јересима, најразличитијим сектама, окултизмом. Уз помоћ тих сурогата неко покушава да нађе спасење, други, опет, желе да се исцеле од болести, трећи су жртве обмане, психолошке манипулације или сопственог религиозног незнања. Људи се уплићу у својеврсну „игру“ у којој не постоји шанса да победе.
71. Данас има много књига из области психологије. Како се снаћи у толиком мноштву?
Психологија је наука о души. Међутим, ако психологија не признаје Бога, благодат Божију и покајање (а углавном је тако)  шта онда она може да понуди? По свој прилици, ништа. Али, психолози се не предају. Књиге из психологије штампају се заиста у великом броју. Што се тиче неког савета или препоруке, не могу ништа да кажем. Наравно, има и добрих књига. Али, њих је далеко мање. За мене је критеријум истине – Христос. Не могу да дам неки други савет.
72. Како се формира присилна мисао?
Сликовито говорећи, настајање присилне мисли може да се упореди са настајањем греховне страсти. Етапе су готово исте. Предлог може да се упореди са појављивањем присилне помисли у свести. Затим наступа суштински битан моменат, у коме човек или одсеца предлог, или га прихвата и почиње да га разматра. Следи етапа прихватања или слагања: када се помисао која се појавила представља као нешто што је вредно дубљег разматрања и „разговора“ са њом. Следећа етапа је поробљеност. То је стање када човек не влада мишљу која се развила у свести, већ мисао влада њиме. И, коначно ту је присилна мисао, која је већ довољно формирана и учвршћена у свести. Најгоре је што човек почиње да верује тој мисли, а она је од лукавога, од ђавола. А несрећни човек покушава да рационално победи ту „мисаону жваку“. И тако се много пута у свести обрће тај „присилни“ садржај. И чини се да је решење близу, још само мало… Али, мисао опет и опет поробљава свест. Човек не може да схвати да решење за присилне мисли не постоји. То није неки тешко решив проблем, већ су то просто демонске сплетке и замке којима не треба веровати и са којима не треба мисаоно „разговарати“.
73. Како на прави начин утицати на човекову душу, како допрети до човековог срца?
Ево примера из Јеванђеља. Господ иде кроз Јерихон. Закхеј, који је дотад вероватно „опељешио‘ пола Јерихона (био је сакупљач пореза и очигледно склон миту), пење се на дрво да би видео Господа. А Господ га ничим не прекорева, већ му са љубављу каже: „Закхеју, данас треба да будем у твом дому“.
Стално се изнова уверавам у то да је апсолутно немогуће утицати на човека, поправити га, помоћи му да се мења, ако му не постанеш пријатељ или не заслужиш некакву његову благонаклоност и поверење. Ових дана читао сам књигу Љубови Милер о преподобномученици Јелисавети. Њен муж, московски генералгубернатор, велики кнез Сергеј Александрович, убијен је у атентату. Убица се звао Иван Каљајев. Молећи се на гробу свог супруга кога је разнела бомба, његова супруга Јелисавета Фјодоровна, будућа света мученица, осетила је да је душа њеног мужа некако неспокојна и узнемирена. Отишла је у затворску ћелију Ивана Каљајева и рекла му да му њен муж Сергеј Александрович и она опраштају убиство. Донела је злочинцу Јеванђеље и иконицу. Он је све то одбио. Она је отишла из затвора тужна. Али, касније, када је сазнала да је он ту иконицу ставио себи под јастук, она се први пут после мужевљеве смрти осмехнула.
74. Љубав не претпоставља и не познаје издају и неверство. Како да избегнемо да се љубав претвори у пуку навику заједничког живљења?
Не познајем бољи модел породичних односа од оних које можемо видети у православној породици. Идући у сусрет Богу, супружници постају све ближи једно другом. Моле се једно за друго, прибегавају Тајнама Цркве које лече душу. И деца се у таквој породици васпитавају имајући добар родитељски пример.
Другачији брак може да се заснива само на еротској привлачности или на некаквој врсти интереса. Међутим, и телесна љубав и богатство су непостојани. Новац може да се потроши, а лепота с годинама бледи. Бог је породицу замислио као „малу цркву“. И то је најважније.
75. У чему је корист поста за душу?
Циљ поста није дијета. Пост је школа духовног узрастања, благодатног преображавања душе. Кроз уздржање, Христа ради, од јаке хране и од телесних задовољстава душа задобија благодат Божију. А на психолошком плану, наравно, оснажује се воља. Много је плодова поста.
Господ нам даје да будемо слободни од греха. Један младић ми је рекао да је он и без тога слободан. Онда сам га замолио да не пуши два или три дана (а био је страствени пушач). На то је младић одговорио: „Ја немам снаге за то. Ја не могу да не пушим“. Објаснио сам му да је он роб своје греховне навике и да уопште није слободан.
76. Да ли је увек могуће испитати како се развила једна или друга болест и шта је био њен узрок?
У већини случајева то је прилично лако. Претпоставимо да је човек учинио неки грех, урадио или рекао нешто лоше. Последице одмах стижу: почиње да га мучи савест (ако она још „није убијена“), има лоше расположење, лош сан и лош апетит. Лекар поставља дијагнозу: депресија. Међутим, јасно је да су њени корени греховни. Постоји и друга врста депресивних поремећаја, и они су повезани са поремећајима процеса размене материја у структурама мозга. Све ове околности суштински су битне и важно је да их будемо свесни.
77. Зашто Ви у свом раду толико много пажње посвећујете духовноморалним питањима? Зар психијатрија није област медицине?
Постоје психичка обољења (око 20-25% од укупног броја психичких поремећаја) која, у великој мери, настају „од природе“ и повезана су са неурофизиолошким, биохемијским, генетским и другим поремећајима. Јасно је да човеково тело не може да болује изоловано од остатка његовог бића. Свака болест, било да је то психопатологија, обољење желуца, костију или очију, има и духовну природу, зато што су све болести људског рода последица греховног пада. То јест, када кажемо да је ова или она болест „природна“, то значи да се у њој, на известан начин, јасније и видљивије манифестују психопатолошки или соматски симптоми.
Међутим, велики део психичких поремећаја (око 80%) повезан је са факторима личности, васпитањем, погледом на свет, човековим системом вредности. У ту групу обољења спадају неурозе, многи облици депресија, поремећаји зависности (наркоманија, игроманија, алкохолизам), суицидно понашање и др. Желео бих да цитирам швајцарског психијатра Карла Густава Јунга, иако он, наравно, није мој омиљени аутор. Ево његових речи: „Међу многим пацијентима у узрасту од тридесет пет година или старијем није било ниједног чији се проблем, на крају, није сводио на трагање за религиозним схватањем живота“. Према томе, ако се не узму у обзир духовноморални узроци настанка многих психичких поремећаја, немогуће је помоћи човеку.
78. Шта да радимо ако не можемо да спавамо?
Ако вам се не спава дозволите себи да не спавате. Не оптерећујте се мислима о сну и о томе да треба што пре да заспете. Често човек више пати од размишљања о несаници, него од саме несанице.
Индивидуалне потребе за одмором и сном различите су код сваког конкретног човека. Важно је ослушкивати себе, осетити и упознати себе, и закључити колико је времена за сан потребно управо Вама: једном човеку потребан је осмочасовни ноћни одмор, другом је довољно шест сати. Ако би, на пример, ови људи заменили места, први би био уморан због недовољног сна, а други би се намучио због тако дуготрајног сна.
Касно вече је време мирних послова и сталожених разговора. Прошетајте пре спавања. Одреците се обилне вечере. Проветрите собу у којој спавате. Кревет не треба да буде сувише мек, а висина јастука треба максимално да омогући природан положај тела и опуштање мишића. Установљено је да постељина тамнијих тонова доприноси смиривању нервног система.
Ако не можете да заспите немојте да мучите себе. Умирите се, помолите се, удахните свеж ваздух, попијте гутљај освештане воде. Ако проблеми са сном нису повезани са неким озбиљним обољењем, већ сутра сан ће сигурно бити јачи, дубљи и дужи.
Истуширајте се топлом водом или угрејте ноге топлом купком. Од давнина се зна да је купање у парном купатилу одлично за уклањање напетости и за побољшање сна. Пре спавања можете попити пола чаше топле воде и појести једну кашичицу меда. Ефикасност меда је општепозната, а лечење медом даје веома добре резултате код неурастеније и нервне напетости, као и после дуготрајних и психолошки тешких послова. Бугарски научник Стојмир Младенов предлаже следећи програм лечења медом. Током 2,5-3 седмице треба узимати 100-120 грама меда дневно. Ујутро и увече треба узети по 30 грама меда, а после обеда 40 грама. Увече мед треба растворити у чаши хладне воде и то попити пола сата пре спавања. После 10-12 дана сан се, по правилу, нормализује, појављују се свежина и бодрост, и повећава се радна способност.

Преузето из књиге: “100 ПИТАЊА ПРАВОСЛАВНОМ ПСИХОТЕРАПЕУТУ“