„Наша савјест је савршена, неподмитљива, помоћу ње сви знамо шта је исправно и шта треба чинити. Међутим, нас мучи то прво скретање лијево, тај пали нагон да се постане Бог ‘на брзака’.
Ту се изгубимо у разним пречицама и опет се изнова питамо и тражимо водиче да нам кажу куда треба ићи. Али, не зато што не знамо куда него зато што смо по првом упутству опет и опет кренули ‘својом’ пречицом. О, Господе! Кажу да је неизмјерна милост и дуготрпељивост Твоја! О, да ли може бити неизмјернија од нашег безакоња? Докажи нам, убоги Ти се молимо!“