Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Христово тело и крв?“
Монах му одговори:
„Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином, то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој Створитељ, моћнији од твога тела?“
„Па, добро“, рече човек, „а како може у тако маленом путиру да буде присутан читав Исус Христос?“
Монах му поново одговори питањем:
„Видиш ли предео који је пред тобом, пространа поља, реку, брда и високе планине у даљини?“
„Видим“, потврди човек.
„Ето“, настави монах, „и река, и долина, и брдо и планина, и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око.“
„Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христос у исто време да буде присутан у стотинама хиљада путира овде и широм света?“
Монах рече:
„На целу земаљску куглу се спушта сунчева светлост и топлина. Свака травка, свако живо биће од мајушних бубица и мрава до највећих животиња, као и човек, осећа и живи од те светлости и топлине. Као што се сунчева светлост и топлина распростире читавим светом, тако је и Дух Свети, треће лице Свете Тројице јединобитне и нераздељне, присутан у свим храмовима где се служи Света Литургија.“
Овај „неверни Тома“, је после тог одговора заћутао и ништа више није питао.