Чудно је како новчаница од педесет динара изгледа велика, када је у Цркви дамо као прилог; а тако мала, када са њом одемо у продавницу.
Чудно је колико дуго траје један сат Свете Литургије, а како брзо прође један сат серије или двадесет минута фудбалске утакмице.
Чудно је како је људима лако разумети и пренети трач другоме.
Чудно је како ВЕРУЈЕМО ономе што је објављено у медијима, а сумњамо у оно што пише у Библији.
Чудно је како људи ћуте у позоришту и биоскопу,а за време Литургије не престају са причом. Чудно је како се људи пристојно облаче за неке државне установе, а разголићени долазе у цркву.
Чудно је што људи не слушају своје духовнике, а гатаре, врачаре, њима слепо верују… Због свега тога не треба да нас чуди када нас Господ мало раздрма искушењима… Велика је љубав и милост Божија, па нас све тако чудне, воли и трпи.
Тропар Св. Великомученици Марини
