Моја земља је Србија, мала држава на Балкану.
На разним мапама нацртана, нечијим жељама прекрајана.
За облак да је кончићем привежеш на небо да се вазнесе, за душу да је помолиш у сузу једну да стане.
Моја крхка Србија, измиче речима, крајпуташица, задушница, ратница, избеглица. Монархија, варошанка, момачка и девојачка.
Србија, Моштима дарована, Савом и Немањом помољења. Рањена, зарад речи поробљена.
Напаћена моја Србија, невештим кораком Албанију прегазила у море плаво синове положила, на згаришту удовицу загрлила.
Србија, на ранама сазидана. Србија, рађање једног новог сна.
Лазар Вулић
Тропар Св. Великомученици Марини
