Сви ми имамо маштовите визије о некој авантури, некој слободи и независности о поретку и свакодневици у којој живимо. Како би било ослободити се свакодневице, бити спонтан, сналажљив, независан.
На сваку такву помисао прво што би требали урадити јесте стопама овога поста одвојити се од наше свакодневице, избацити кафу вишка, прећутати трач, не кликтати бесомучно по новостима инстаграма, саблажњивих новина и портала, смањити оброке а умножити молитву.
Осјећај ће бити далеко плоднији и љепши него да сте отишли далеко у планину и сматрали се слободним и изолованим, док би вас зној обливао на -20 степени, јер наша уљуљкана свакодневица подразумијева и неумјерену количину комфора и лагодности.
Бог нам је све дао на мјеру која нам треба, прописао нам рецепте спасења и дао таблете које наш желудац може да поднесе, немојмо се залијетати илузијама и тјелесним религијама.