14
мај
2014

НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО

Дечији осмех је највеће богатство! Била је једном једна јако сиромашна жена која је имала само једно предивно дете које је много волела и које јој је била једина утеха у њиховој немаштини. Међутим страшно је завидела богатима и често је говорила себи да би највише волела да има злато, новац, богатсво и да би онда била најсрећнија. Једне ноћи у сну јој се појавио један богато одевен човек, који јој је рекао да је дошао да јој испуни жељу и да ће је одвести до једне просторије пуне блага и злата и да одатле може да узме шта год пожели, али да када крене кући не заборави оно што јој је срцу најмилије.

Опијена толико жељеним богатством који је био свуда око ње, жена је била пресрећна. Сатима је остала у соби, халапљиво купивши благо, злато, све што јој се чинило вредно и што је могла да понесе. Када више није могла ништа да понесе, тражила је да је пусте. Човек јој је рекао да још једном погледа да ли је узела све, да није случајно заборавила нешто, нешто што јој је најмилије. Погледавши у огромну количину блага којег је носила, усхићено је рекла је да је то све што је одувек желела и да јој је то најмилије у животу.

Журно је истрачала из просторије а велика врата су се за њом затворила. Тек када је стигла до кућних врата схватила је да је њено дете остало унутра. У том моменту очајно крикнувши тргла се из сна и угледала поред себе своје мило дете како мирно спава. Чврсто га је загрлила а сузе радоснице су јој испуниле очи. Тада је схватила колико велико благо поседује, само га није била свесна. Када у животу помислите, „зашто немам ово или оно“…сетите се ове приче!

О ОПРАШТАЊУ УВРЕДА

Najvece bogatstvo1           Живимо у страшно време, када су новине пуне вести о злочинима међу најближим члановима породице, који се често збивају због најобичнијих ситница, па чак и баналности. Једини начин да се човек заштити од таквих искушења јесте да се стално бори против гнева. Свети оци кажу да је гневљив човек добровољни епилептичар (Лествичник), а да је гнев последица наше самовоље. Уместо да се препуштамо вољи Божјој, ми хоћемо да се твори наша, грешна и промашајна, воља. Зато је, по старцу Тадеју, основно:

– Обраћати пажњу на добре мисли и жеље, и не обраћати пажњу на увреде. Не бринути за будућност: човек мисли ово, мисли оно, а испадне нешто сасвим десето. Млад човек треба да ради све што може, и да, кад стекне породицу, живи за породицу и за ближње. Тако он постаје пример и другима. Треба да имамо мисли које ће бити добре и корисне, и нама и ближњима. Нема неке велике користи између младости и старости. И старац може бити млад, и обратно. То зависи од душевног настројења. Велики је успех видети расположеног човека на улици. Сви ми имамо дар да видимо нечије душевно расположење. А, иначе, много је потребно да се неко ослободи негативних помисли. Дође му један – теши га, не вреди; други, трећи – ништа. А онда добије утеху од детета које га загрли, јер је дете пуно благодати, и детету су сви добри. Кроз дете га озари благодат, и он се ослободи депресије.

извор: из књиге Старац Тадеј