Пред крај часа питам ученике има ли неких питања у вези лекције. Послије краће тишине јавља се једна дјевочица и стидљиво пита како сам ја упознао своју супругу. Таква су дјеца, ти им причаш своју причу а они имају питања која њих интересују.
Из тог питања развију се друга и укључују се све дјевојчице. Разумијем их, на прагу су живота и желе да разговарају о најважијој теми. Заљубљивање, везе, ненормалне појаве у друштву…
Ту се сукобљавају мишљења од оних дјечијих да се никада неће удати до оних да ће имати десетеро дјеце. Онда једна каже да ће се удати чим заврши средњу, друга каже да хоће факултет и тако редом… За све што кажу очекују од мене потврду или бар коментар.
Дођосмо и до озбиљних тема о браку. У сваком случају, занимљиво им је и лијепо а мени мало напорно. Јер, морам добро да укључим мозак, ако сличајно кажем нешто што не одговара комплексима неких родитеља то може да буде проблем. Напорно ми је али ово је идеална прилика да поразговарамо на важне теме о којима, углавном, немају с ким да разговарају.
„Вјероучитељу, која је најважнија дужност жене у браку?” Упита једна дјевојчица и задиви ме питањем.
Док ја покушавам да уграбим који секунд времена да мало размислим, поглед ми оде на последње клупе а тамо… значи не вјерујем!
Дјечаци сједе у клупама и играју се неке (ваљда) трке аутомобилима. У лијевој руци им је књига и то је као волан а у десној оловка и то је као мјењач. Свирају, турирају, чак се и сударају. Они стварно уживају у томе, занимљиво им је, смијешно… Гледам их и сјећам се себе у тим годинама. Ништа ново.
„Вјеоучитељу, која је најважнија дужност жене у браку.” Дјевојчице чекају одговор. Не обраћају пажњу на дјечаке, ваљда су оне навикле на такве призоре.
„Па… ево намеће се одговор. Дужност жене је да помогне мушкарцу да одрасте.” Одговорих шаљиво алудирајући на ову сцену.
„Добро сад али која је најважнија дужност жене у браку када имају 40, 50 година”? Питају озбиљно.
„Па… дужност жене је да цијели живот помаже мушкарцу да одрасте…”
Тропар Св. Великомученици Марини
