Сви ми кажу да сам промашај и будала. Молим вас учитељу, помозите ми, рекао је младић.
Једном млади човек сретне мудраца и рече му:
„Дошао сам јер тражим савјет, муче ме осјећање безнадежности и не желим више да живим. Сви ми кажу да сам промашај и будала. Молим вас учитељу, помозите ми!“
Мудрац баци поглед на младића, и рече му ужурбано: „Опрости ми, али веома сам заузет и не могу ти помоћи. Постоји једна хитна ствар коју морам да урадим,“ а онда је застао, на тренутак, размислио, и додао: „Али ако се сложиш да ћеш ми помоћи, радо ћу ти узвратити услугу“.
„Наравно, учитељу!“, узбуђено је рекао младић, али с горким мислима да су његове бриге поново занемарене.
„Добро“, рекао је мудрац и скинуо са прста мали прстен са драгим каменом.„Узми мог коња и иди на пијацу! Хитно треба да продам овај прстен да бих отплатио дугове. Пробај да добијеш пристојну цијену, и не пристај ни на шта мање од једног златника! Иди сада, и врати се што прије!“
Младић је узео прстен и отишао на коњу. Када је стигао на пијацу, показао је прстен разним продавцима, који су га испрва гледали заинтересовано. Али, када су чули да ће га продати само за злато, убрзо су изгубили интересовање. Неки продавци смејали су се младићу у лице, а други су се једноставно окретали. Једино је један старији продавац био довољно љубазан да му објасни да је златни новчић превисока цијена за такав прстен, и да највероватније може да добије само бакар евентуално сребро у замену. Када је чуо ове речи, младић је постао веома узнемирен, сетио се старчевих речи да не прихвата ништа мање од златника. Већ је прошао кроз цијелу пијацу, међу стотине људи… Попео се на коња и отишао. Веома депресиван због свог неуспеха, вратио се да види мудраца.
„Учитељу, нисам могао да испуним ваш захтјев,“ рекао је. „Најбоље што сам могао да добијем је сребрњак, али рекли сте ми да се не сложим ни са чим мањим од златника!
Рекли су ми да овај прстен није толико вриједан“.
„То је веома важна ствар, мој дјечаче!“, рекао је мудрац. „Прије него што продајеш прстен, не би била лоша идеја да утврдиш колика је његова права вредност! А, ко то може боље да уради него јувелир? Одјаши до њега и сазнај која је цена. Само, немој му продавати, без обзира колико понуди! Одмах дођи к мени“.
Младић је послушао мудраца и одјахао до јувелира. Човјек је кроз увећавајуће стакло дуго проучавао прстен, затим га измјерио. На крају, окренуо се младићу и рекао:„Реци свом учитељу да тренутно не могу да му дам више од 58 златника за овај прстен. Али, ако ми буде дао мало времена, купићу прстен за 70“.
„70 златника?!“, узвикнуо је младић. Насмијао се, захвалио јувелиру и пожурио да се врати мудрацу. Када је чуо причу од сада прилично узбуђеног младића, рекао му је:
„Запамти, дјечаче, да си ти као овај прстен. Драгоцјен и јединствен! И само стручњак може да цијени твоју вредност” Зашто онда губиш вријеме лутајући кроз пијацу и слушајући мишљење сваке будале?“
“Светосавско звонце“ бр. 2/2015.
Тропар Св. Великомученици Марини
