Кад дођу часи да човек крене,
да плави снови травом обрасту,
највише боли просуто време…
Грлите децу, јер брзо расту.
Сетиш се сваког баченог трена,
док ти се душа свија у ласту.
И жалиш силно што ниси више
љубио децу, јер брзо расту.
И све што беше битније, прече,
не вреди као игла у пласту…
Од срца, душе некоме тамо.
А твоја деца за трен одрасту.
И ништа неће време да врати.
Касно је, касно, да ране срасту.
Све знаш и видиш. Ал’ нема назад.
Волите децу, јер брзо расту.
Тропар Св. Великомученици Марини
