Данас сви кличемо „Осана на висини, благословен који долази у име Господње“, радујемо се Господу Који улази у наш град, у тврђаву нашег срца, у нашу душу.
Осана на висини. Рави, добродошао!
Разријешена је риба на трпези, данас се причешћујемо, одмарамо у миру празника којим нас је Он неизрециво удостојио и благословио.
Ето нам за седам дана Васкрсења, Празника над празницима, угаоног камена хришћанства, радости која се не може поколебати.
Побједа смрти је коначна побједа, нема више сумње и страха за оног који вјерује у Христа и који Христу вјерује, вјерујући у васкрсење Његово!
Ипак, има једна наизглед мала али битна ствар о којој би требали повести рачуна. Не смијемо занемарити да је народ који је исто тако клицао и радовао се уласку Христовом у Јерусалим, кроз само пет дана разапео Господа!?
Пред нама је седмица која уколико не буде страсна тј. страдална, одрицатељна, бићемо саучесници оних војника и судија који су пресудили Господу. Васкрсење ће бити наш пораз. Чему радост Васкрсења када је Велики Петак за нас дан као и остали, редовна саможивост, понос и самоувјереност? Без скрушености и страха да се земља не потресе а Сунце не помрачи од нашег гријеха, нема саучесништва са Господом, нема ни радости Васкрсења. Морамо с Њим страдати, да бисмо са Њим и васкрснули.
Ово су ствари које се не смију олако схватати. Немојмо мислити да је Господ некада био, некада страдао, некада патио. Он то ради и данас, са нама, због нас…
Сваки наш гријех је забијање клина у Његове руке, у Његове ноге, у Његова ребра. Свака наша покајна дјелатност је Његова пастирска радост, гдје Он, као Пастир добри, оставља својих деведесет и девет оваца, те радујући се великом радошћу обавјештава сво Царство Своје о једној пронађеној овци.
Драга браћо и сестре, колико год вам пожељели срећан данашњи празник, толико вам желимо и крстоваскрсно покајно расположење у предстојећој седмици јер уколико се не одрекнемо себе и не умре наше гордо „ја“, нажалост неће имати шта ни да васкрсне. Узалуд силне честитке и обичаји, обилне и мрсне трпезе, само ће трулежно у нама да се радује.
Са вјером и надом у ваше и наше подвижничко расположење, по узору наших светих предака, мученика и светитеља, великом љубављу кличемо: “Осана Сину Давидовом! Благословен који долази у име Господње!“
Тропар Св. Великомученици Марини
