„Шта је с народом, не свађа се више Босанац са Србином.
Сава прекри границе. Босна се изли по двориштима, па уђе и у куће. Не пита нико никог како се зове, гдје иде да се моли и коме.
Врбас поплави Бањалуку. Свако гледа да спаси живу главу. Утихну све. Сви постадосмо једно.
Јесу ли морале Спреча и Усора излити да би православац помогао муслиману, а муслиман католику.
Шаље ли нам то неко знак?! Неко ко је већи од свих политичара кад се скупе, од свих народа и свих грађевина, па и цијеле Земље.
Пресушиће то, неће Маглај вјечно остати као једна велика ријека. Вратиће се Врбас и Босна у своје корито, а ми?!
Хоћемо ли се и ми вратити својим међусобним свађама и подјелама, хоћемо ли се након свега вратити у своја корита, или ћемо из овог нешто и научити. Или ћемо можда случајно остати разливени свуда, без обзира на име и презиме?!
Ех камо пусте среће…“
***
“Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди“ – Патријарх Павле