11
јун
2015

КО СВЕ (НЕ) ЛЕТИ

Ko sve (ne) letiЈедном је неки човек шетао ливадама на брегу. Гледајући природу око себе размишљао је о Божјем уређењу целе природе. Није био задовољан како је то Бог урадио.
Мислио је: гледај ти само; танка врежа носи тешке тикве, а огроман храст мали жир; зашто краве не лете и сакупљају храну као пчеле; млеко би онда било још укусније, и тако редом…

Сматрао је да је свет требало да буде боље уређен. Баш у том тренутку изнад њега прелете голуб и испусти измет човеку на главу. Човек се прво разбесне, а онда смири, насмеја, погледа према небу и рече: „Опрости Господе мени залудноме, што помислих да неко може боље од Тебе да уреди природу. И хвала Ти Боже драги, што краве не лете!“

Преузето из: “Светосавског звонца“ бр. 4/2015.

извор: Светосавско звонце