Дошли ученици код старца и упитали га:
– Зашто лоше наклоности лако овладају човеком, а добре тешко, и још нису стабилне у души?
– А шта ће се десити ако здраво семе оставимо на сунцу, а болесно посадимо у земљу? – упита их старац.
Ученици одговорише:
– Добро семе које остане без подлоге ће угинути, а лоше ће израсти и дати плодове.
– Тако поступају и људи, – рече им старац. – Уместо да тајно чине добра дела, и да дубоко у души саде добро семе, они их свима показују и на тај начин губе. А своје грехове и недостатке, обрнуто, чувају скривене у души да их други не би видели. Они тамо дубоко урастају и уништавају човеково срце.