Свети Сава је желео да Срби буду образовани. Човек је створен по образу Божјем. Бити образован значи образовати-формирати свој лик по узору на лик, тј. образ Божји. Постати сличан Богу.
Зато је подизао многе цркве и школе. И данас многе школе стоје уз цркве. Руку под руку. Као што руку под руку иду молитва и учење разних корисних знања.
„Најобразованији је онај човек чији је образ постао најсличнији образу Божјем“ – размишљао је Свети Сава седећи на једном камену.
Ишао је по Србији и ту застао да се одмори.
- Лепо место за школу – помисли Свети Сава и очима своје душе већ виде децу која се ту образују – Христос им је узор, небо им је циљ…
У том пријатном размишљању клону му глава, ухвати га лаган сан и понесе кроз векове… И виде свети путник честиту српску чељад скромног одела и светлог лика како говоре „Оче наш“ пре часа и насмеши се у сну. Затим виде како поштују старије и у труду руку својих дан проводе. И насмеши се још једном. А сан га је, као птица сребрних крила, носио кроз векове…
И виде прекрасне и велике школе опремљене најсавременијом техником и прелепо обучену децу и хтеде опет да се насмеши, али му нешто не даде, него их погледа у очи – огледало душе да види гледају ли њихове душе и даље у Бога. И са страхом и чуђењем примети да не гледају у небо, него у земљу.
Шта ли је то приковало њихове очи за земљу?
Патике! Гледају у патике!
Ко има најбоље патике – тај је главни!
Зачуди се Свети Сава чудом великим: Зар је Српчићима избор патика постао важнији од избора животног пута? Зар је од одлуке да се иде само Божијим путем и то по сваку цену у срцу српске деце остала само одлука да се по сваку цену има одређена марка патика?
Презноји се светитељ у сну. Шта ће сад? Како да им каже да је најважније у животу да својим мислима, речима и делима буду на путу добра, правде и истине, а не обућа на ногама путника.
Како да им каже? Као и увек, као и у свему – својим се примером најбоље говори. Трже се Свети Сава из сна и скиде обућу са ногу. Од тог је доба, кажу, увек ишао бос.
Тропар Св. Великомученици Марини
