У древној Русији се за покровитеља домаћих животиња поштовао свети Власије. Њему су се молили ако се изненада разболи коњ, или изгуби теле. Зашто су се руски сељаци за помоћ обраћали баш њему?
А, ево и зашто. У IV веку, када је император Ликиније гонио хришћане, житељи града Севастије су свога Епископа, Светог Власија молили да напусти град, да би се сакрио од гоњења и мучења. Свети Власије послуша људе који су га волели, и насели се на гори Аргеос, која је била окружена шумама, у којима је било мноштво животиња.
Звери су често долазиле у пећину светитеља и стрпљиво чекале да заврши молитву. Старац би излазио из пећине, благосиљао животиње, а оне би тада радосно почињале да трчкарају, пузе, скакућу, да светитељу лижу руке, и да му се умиљавају. Болесне животиње светитељ је исцељивао полажући на њих руке.
Једном су на гору Аргеос дошли цареви ловци и видели велики број животиња које се играју међу собом, при чему лавови нису јурили јелене, а медведи нису дирали срне.
Свети Власије издалека примети ловце. Он благослови животиње и тихо им рече:
- „Брзо бежите, јер ће вас ловци побити!“
Када ловци дођоше ближе, видеше да од животиња ни трага нема, а да пред њима стоји седи старац.
- „Ти си врач!“, – рекоше ловци. – „Како си омађијао животиње да те тако слушају?“
- „Ја нисам врач, ја сам – хришћанин од малих ногу. Непријатељи вере су ме истерали из града. Боље ми је да живим са дивљим зверима, него са злим људима, Христовим непријатељима…“.
Много година је свети Власије провео у изгнанству.
Све те године светитељ се молио за људе, као и за своје мучитеље, такође. И за све те године њему су долазиле дивље звери због његове доброте, нежности и љубави.
Тропар Св. Великомученици Марини
