20
нов
2017

АРХАНГЕЛ МИХАИЛО СПАСАВА ГРЕШНЕ

Реч, произнесена оцем нашим Тимотејем, патријархом Алсксандријским, поштовања достојним. Он је саставио ову реч поводом празника Чудо светог архангела Михаила (6. септембра), да би показао велику милост, даровану од Бога људима.
“Мир Божји нека сиђе на вас, браћо хришћани. Послушајте, браћо, шта се догодило са мном, Тимотејем, слугом Исуса Хрисга. Једном сам се упутио ка светом животворном Крсту и Гробу Господњем и ка свим светим местима, којима је ишао Господ наш Исус Христос. И тако сам доспео у дом светог Прохора, љубљеног ученика јеванђелисте Јована Богослова. После дуготрајног тражења, нађох књигу коју је Прохор написао. У тој чудесној књизи прочитах следећу велику утеху Јована Богослова:
Једном сам ишао у пратњи ангела Божјег који ми је објашњавао небеске тајне о људима. И чујем тада шум, сличан шуму многих вода које падају са велике висине. Када са ангелом дођох ближе, видех тада огромно језеро и страшни казан пун непокајаних грешника. Ја упитах мог пратиоца: “Објасни ми, зашто је та јама толико дубока?” Угледао сам огњену лаву са великим димом, она је кључала и са хуком се подизала на триста метара у висини, и некакви црви, величине змије, гмизали су по телима грешника у том језеру-базену. “Оче Јоване, пријатељу Божји, мучење које сада гледаш страшније је од сваке казне. Ово језеро може да прими у себе сав свет, дубина је његова бесконачна, змије и црви који гризу тела грешника бране им да се спусте у дубину језера током триста дана, а затим им забрањују да се подигну са дна уз помоћ колца за који грешници као да су привезани.“ И Јован горко заплака због погибије грешника. “Не плачи, оче Јоване, пријатељу Божји, не плачи. Ускоро ћеш угледати велику радост, захваљујући архангелу Божјем Михаилу. Велика је љубав Божја према архангелу Божјем Михаилу.”

Тада угледах у чудесној лепоти самог архистратига Михаила у необичној лађи од херувима и серафима, у пратњи многих ангела и светих, великих пророка и мученика, како се приближавају огњеном језеру. Сви су они украшени неописивом лепотом. Тако се архангели приближише грешницима, предатим на мучење. Истог часа угаси се огањ, пламена лава престаде да се подиже, животиње се изгубише. Када се све утиша, архангел Михаило потопи своје десно крило у језеро, изведе их на чврсту земљу. Затим он поново спусти то исто десно крило по други пут и извади из језера још више душа него први пут. Тада херувими и серафими падоше ничице пред њим и стадоше да га моле да и трећи пут потопи крило. Он упути свој добри молитвени глас ка Господу, принесе молбе за спасење и погрузи своје крило и трећи пут у језеро и изведе на свом милосрдном крилу још веће мноштво душа. Тада ангели и свети, узевши их, омише те душе водом благодати и помазаше их миром радости и поставише их редом пред лице Божје. Тог часа иза завесе Господње изађе глас који рече: “Заступништво архангела Михаила и Мајке Моје Пресвете Дјеве и свих мојих ангела изабраних, који су на земљи испунили вољу Оца Мога, уведе душе у рај блаженства, вечности и покоја.”
При овом дирљивом призору свети Јован се удиви састрадавању архангела Михаила. Анђео му рече: “Знај Јоване, пријатељу Божији, да се чудо које си ти видео понавља сваке године 6. (19.) септембра на дан празновања у част Архангела Михаила, јер га је Свевидећи Бог одредио за вођу небеске војске због велике победе коју је он извојевао над силама сатане.
Када су јудејци непоштедно приковали Спаситеља на крст, архангел Михаило био је толико тим огорчен, да су небо и земља потамнели, не могавши да поднесе његову велику тугу и жалост. Када је спаситељ устао из гроба, он је одвалио камен, донео благу вест женама- мироносицама, и задржао сатану, одузео му оно што је имао. Бог је даровао архангелу Михаилу велику силу и власт, да чак спасава оне који пребивају у мукама. Господ га је прогласио вођом небеских сила и допушта му да сваке године 6. септембра извози лађу од херувима и серафима да се у пратњи светих ангела приближава душама осуђеним на мучење. Архангел Михаило помаже да се спасу они који су чинили милостињу у име његових мученика или светих.
Архистратиг Михаило предстоји за оне који су претрпели жалост и страдање за име Господње и заувек их ослобађа од казне. Архангел Михаило неће престати да дејствује на дан 6. септембра до скончања света. Тог значајног дана, 6. септембра, он пада приклонивши колена, пред завесом Божјом, клањајући се ничице и моли се за душе које се налазе у страшним мукама све дотле док Бог не помилује људе и све који живе на земљи. Шестог септембра сви ангели сакупљају се око Михаила и завесе Божје. По благослову Бога Сведржитеља, архангел Михаило прилази одевен у одежду благости и милосрђа, и навешћује свима да се Бог умилостивио над светом и подарио људима разум весеља.
Ти си сада видео, Јоване, како ће бити срећан онај човек који учини дело милосрђа у име архангела Михаила, исто као и онај који се потруди да препише ову књигу, где се налази тај опис, и ако буде читао речи ове повести или принесе на дар цркви ово свето казивање, или ко постави свећу или упали светилник, кандило или тамјан, учини какав частан принос у име архангела Михаила, он тога неће заборавити и наградиће благочестивог. Ако неко укаже милостињу сиромашнима, према својим моћима, а након смрти, због свог греховног живота, буде бачен у пакао, тада Господ неће заборавити његово добро и посредством Михаила спасиће га. Ако неко пожели да запише ове речи, тада овај запис треба чувати у кући у чистоти и тада том човеку у дом неће ући ни рана ни глад, ни друго што слично; ни метак, ни змија, никаква вражја сила неће моћи да науди човеку или дому његовом: ни црв, ни скакавац, никакав гмизавац неће моћи да нанесе штету врту и башти његовој. Овај мали запис биће њему као оружје и штит који ће га оградити од свих невоља. Никакав противник неће се приближити кроз њих, јер је сила ових речи велика и чудесна. Нека вас чува Господ и архистратиг Михаило!”
Ево шта ми је испричао свети анђео Божји. Затим ме је одвео на гору Елеонску, а онда, оставивши ме, узлетео на небо. Ја сам се много удивио и прославио Бога и архистратига Михаила.
Таква је прича коју сам нашао у дому Прохора, ученика Јована Богослова. Сада чувши велико откровење јеванђелисте Јована Богослова, ми не треба да занемарујемо наше спасење, не престајући да се трудимо у молитви, бдењу, колeнопрeклоњeњу, и да чинимо, не слабећи у добродетељи, милостињу у име Христа и у име архистратига Михаила, да бисмо избегли вечне муке и нашли милост у Бога. Ако желиш да се заштитиш од свих недаћа и искушења, ако желиш да своју трпезу учиниш благословеном, тада напиши по свим угловима свог дома, како унутрашњим тако и спољашњим, име архистратига Михаила, и благодат и милост Божја сићи ће на трпезу у име архистратига Михаила. Амин.”

извор: часопис Пут, Истина и Живот бр. 3-4/2003.