Служењем јутарњег богослужења и Свете Литургије у манастиру Клисина молитвено је обиљежена успомена на новозавјетни догађај васкрсења четвородневног Лазара, у народу познатији као Лазарева Субота.
Лазарева субота је сјећање на догађај у Витанији, где је живио млади човјек по имену Лазар, са сестрама Мартом и Маријом. На вијест о Лазаревој смрти, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Исус је дошао до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, увијен у погребне покрове. Овај догађај сматра се у хришћанству побједом живота над смрћу и наговјештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозавјетне вјере. То посљедње чудо Христово, који се већ надалеко прочуо по чудесним исцјељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вјере, разљутило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у сриједу, у недјељи страдања, изрекла јеврејска скупштина – Синедрион.
Лазар је живио још тридесет година као епископ на Кипру, гдје га је посјетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.
Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име симболично и на јеврејском језику „Ел-азар“ значи – Бог је помогао.
Његове мошти почивају данас у Цариграду, гдје су пренесене 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, гдје је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.
Милош Ернаут
Тропар Св. Великомученици Марини
