Празник Преображења Господњег богослужбено је обиљежен у манастиру Клисина, гдје је у навечерје празника служено вечерње богослужење са петохљебницом, а на сам дан празника јутрење и Свету Литургију служили су архимандрит Василије (Рожић) и јеромонах Данило (Иваниш).
Већ по традицији освештано је грожђе, које је подијељено вјерном народу.
У бесједи окупљеним вјерницима архимандрит Василије честитао је празник Преображења Господњег, напоменувши да, поред поста и молитве, требамо имати љубав међу собом, онако како нам је то заповиједио Сам Господ Исус Христос.
Преображење Господње је догађај описан у Јеванђељу, односно празник којим се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. Тиме је ученицима дат наговјештај славе каква ће бити у вјечности.
Треће године проповиједања нове вјере, Исус Христос повео је апостоле и ученике своје: Јакова, Петра и Јована у планину гдје се у току ноћи преобразио пред њима и показао им неке од својих божанских моћи. Осим преображеног Исуса, појавили су се и пророци Мојсије и Илија и зачуо се глас Божији, који апостолима рече да никад не губе вјеру у Њега и Његовог Сина. Сјај Његове таворске свјетлости схвата се као енергија Бога, а не Његово испољавање. Као предмет мистичког искуства, ова свјетлост је често описивана у покушајима да се дође до разумијевања и сједињавања са Богом.
На Преображење се у цркви освештава грожђе и дијели народу. То није Свето Причешће, како неки мисле, већ освећивање у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. На овај дан се строго пости, а дозвољена је употреба рибе у исхрани.
У народу се слави Преображење као прелаз из љетњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и вријеме постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промјене у природи настала је у народу изрека: „Преображење је, преображава се и гора и вода“.
Милош Ернаут
Тропар Св. Великомученици Марини
