Времена се мењају. И казне за децу. Ако данас ниси добар – скратиће ти време интернета, одложиће мало куповину скупих патика. А некада је било: – у ћошак! И деца су, кажу, била боља. Помагао је тај ћошак. Али данас слабо помаже. Нешто је другачије – или деца, или ћошак. И једно и друго.

У холу школе разговарају две мајке док чекају да се заврши настава, па да децу одведу кући. „Да ли се појавио овај нови грип у одељењу твог детета?“, упита прва. „Да куцнем у дрво – није!“, одговори друга и куцну три пута у рукохват на огради степеништа.

Дошао код Старца духовника један млади човек, који је желео да га Старац подучи и да му да неки духовни савет. Уместо да слуша, младић је непрекидно говорио о сопственом схватању вере и живота. После неког времена Старац је донео чај. Сипао је чај госту, али и кад се шоља напунила; није престао да сипа.

Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Христово тело и крв?“ Монах му одговори: „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином, то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће…

Један је човек дошао код старца и рекао: – Хтео бих да заволим Бога, научи ме! Старац га упита: – Прво ми реци да ли си некога раније волео? Човек одговори: – Не занимају ме овосветске ствари – љубав и све остало. Желим да дођем до Бога.

Помаже Бог мили моји. Од свег срца вам честитам Празник над празницима, Васкрсење Христово! Морам да вас подсетим да случајно не заборавите: прослављање Васкрса је прослављање највеће победе, Васкрсења Господњег.

СТРАСНА (СТРАДАЛНА) СЕДМИЦА Последња седмица Христовог живота на земљи се зове Страсна или Страдална седмица. То је недеља страдања Господњег. Реч страст значи: мука. Обележавање Страсне седмице почиње празником:

Моја земља је Србија, мала држава на Балкану. На разним мапама нацртана, нечијим жељама прекрајана. За облак да је кончићем привежеш на небо да се вазнесе, за душу да је помолиш у сузу једну да стане.    

Један чувени универзитетски професор, сматрао је веру само плодом маште, а Божић лепим паганским обичајем из старине.          Био је то пристојан човек, успешан у послу, добар према породици, искрен у односу са другим људима. Сматрао је да је Јеванђеље велика бајка, а нарочито оно шта се у црквама чита за Божић. Није био лицемер…

„А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?“ (Мт 7, 3) Дошла једна бака код свештеника и пита га: – Шта да радим са дедом? Постао је сасвим несносан! Свађа се, своју неправедност не признаје, изругује се!