Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Христово тело и крв?“ Монах му одговори: „Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином, то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће…

Један је човек дошао код старца и рекао: – Хтео бих да заволим Бога, научи ме! Старац га упита: – Прво ми реци да ли си некога раније волео? Човек одговори: – Не занимају ме овосветске ствари – љубав и све остало. Желим да дођем до Бога.

Помаже Бог мили моји. Од свег срца вам честитам Празник над празницима, Васкрсење Христово! Морам да вас подсетим да случајно не заборавите: прослављање Васкрса је прослављање највеће победе, Васкрсења Господњег.

СТРАСНА (СТРАДАЛНА) СЕДМИЦА Последња седмица Христовог живота на земљи се зове Страсна или Страдална седмица. То је недеља страдања Господњег. Реч страст значи: мука. Обележавање Страсне седмице почиње празником:

Моја земља је Србија, мала држава на Балкану. На разним мапама нацртана, нечијим жељама прекрајана. За облак да је кончићем привежеш на небо да се вазнесе, за душу да је помолиш у сузу једну да стане.    

Један чувени универзитетски професор, сматрао је веру само плодом маште, а Божић лепим паганским обичајем из старине.          Био је то пристојан човек, успешан у послу, добар према породици, искрен у односу са другим људима. Сматрао је да је Јеванђеље велика бајка, а нарочито оно шта се у црквама чита за Божић. Није био лицемер…

„А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?“ (Мт 7, 3) Дошла једна бака код свештеника и пита га: – Шта да радим са дедом? Постао је сасвим несносан! Свађа се, своју неправедност не признаје, изругује се!

Лела је радила у великој фабрици за прераду меса. Једног дана, када је завршила своју смену, отишла је у хладњачу да нешто провери. У тренутку непажње, врата хладњаче су се затворила и она је остала заробљена. Иако је викала и дозивала у помоћ, нико је није чуо.

„Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу, и приликама којима је био окружен.“ Иво Андрић

Једна девојчица је држала две јабуке у рукама. Пришла јој је мајка и са осмехом упитала: „Душо; хоћеш ли да ми даш једну јабуку?“ Девојчица је погледала, а онда брзо загризла једну јабуку, а затим и другу. Осмех на мајчином лицу се смрзао.