Била једном два монаха, који су пуних четрдесет година живели у истом манастиру, а да се ниједном нису посвађали. Једног дана први монах рекао је другоме: – Не мислиш ли да би требали бар једном да се посвађамо? Овај други је узвратио:

Времена се мењају. И казне за децу. Ако данас ниси добар – скратиће ти време интернета, одложиће мало куповину скупих патика. А некада је било: – у ћошак! И деца су, кажу, била боља. Помагао је тај ћошак. Али данас слабо помаже. Нешто је другачије – или деца, или ћошак. И једно и друго.

У холу школе разговарају две мајке док чекају да се заврши настава, па да децу одведу кући. „Да ли се појавио овај нови грип у одељењу твог детета?“, упита прва. „Да куцнем у дрво – није!“, одговори друга и куцну три пута у рукохват на огради степеништа.

Прва Литургија Пређеосвећених дарова током Васкршњег Поста ове године служена је у Манастиру Клисина, у сриједу, 13. марта 2019. године. Литургију је служио настојатељ манастира Клисина, игуман Василије (Рожић).

Многобројна свједочанства наших владика, игуманија и свештеника о страдању Срба на Косову, те једна аутентична прича о Србину који до задњег свог даха није хтјео да напусти своју кућу по чијем узору је овај документарац и добио име. Гледањем овог филма у биоскопу “Ќозара Приједор“ донирате 3км за помоћ угроженима на КиМ и шире.

Ове седмице, пред почетак Великог поста, црква манастира Клисина украшена је дуго чеканим каменим иконостасом. Укрепљени милошћу Божијом и љепотом која нас окружује, бивамо додатно мотивисани на ревност и међусобну љубав те оснажени улазимо у Велики и Часни пост.

У складу са древном монашком традицијом да се прва три дана Великог или Васкршњег поста проводе строго у молитви и посту, обавијештавамо све пријатеље Манастира Клисина да ће манастирска капија бити затворена до сриједе, када ће у 12 часова бити служена прва Литургија Пређеосвећених дарова,

Ми много причамо о души, зар не? Када одемо на парастос или помен, ми се молимо за спасење душе слуге Божјег. Ако отворимо Стари завет видећемо да се на пуно места говори о души, али не толико пуно и о телу. Али, наравно, сви ми имамо и тело.

“У Јасеновцу није било геноцида. То је био радни логор у коме се полагао возачки испит и рекреативно играо фудбал, ту су се играле казалишне представе…“ само су неке од безумних изјава хрватских функционера. Колико може бити погубно наше ћутање показаће нам ови демонски умови рушењем “великосрпског мита“.

Драга браћо и сестре, овим путем вас савјетујемо и молимо вас, да не купујете оваква паковања јер иконе које се нађу на паковањима као и на славским кесама за флаше и сличним комерцијалним предметима, углавном заврше у канти за смеће а то је скрнављење светиње.