Отац довео сина који је глувонем, да му отац Кирило прочита молитву. Пошто нису стигли због гужве да прочитају молитву рече отац Кирило: „Дођи следеће године и прочитаћемо и син ће ти бити излечен“. Дође човек следеће године ал’ отац Кирило се упокојио.

Владика Лонгин Черновички, игуман манастира у Банченску (Украјина), од деведесетих година усваја сву дјецу одбачену од родитеља.

„Бити с другим“ смисао живота, хришћанства, свега доброг… Спасење наше је у другом човеку и кроз другога човека, бити с другим са искреном љубављу у духу Јеванђеља спремни за несебичну и жртвену љубав… „Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; наг бијах, и одјенусте ме; болестан…

Једном приликом сам седео са својим дугогодишњим пријатељем, изузетно образованим и духовно искусним човеком, владиком Српске православне цркве. Као и увек, читав наш разговор је имао тих и свечан карактер. Без много речи, са дугим периодима ћутања, у заједничком осећању тежине времена у коме живимо.

Реч, произнесена оцем нашим Тимотејем, патријархом Алсксандријским, поштовања достојним. Он је саставио ову реч поводом празника Чудо светог архангела Михаила (6. септембра), да би показао велику милост, даровану од Бога људима.

Бити духован човек не значи много говорити о Богу. То значи – умети доживети Бога. А другима говорити оно што ће им помоћи да учине један корак напред, да би им мало помогли. То сам схватио на Светој Гори, где је у јако строгом манастиру Дионисијату живео један старац, јеромонах. Једном му је пришла група…

 Да је молитва насушнија од хљеба и воде, да нам је потребна за спасење вјечно али и живот на земљи, потврђено је у историји Цркве Христове небројено пута. Да је молитва наш штит и покров увјерили смо се и ових љетних дана, када је у нашу Свештену Обитељ дошао Млађен Волаш, возач камиона, који је…

„… Кажу за неког човјека: Умро и отишао на небо. И тамо гледа оне ливаде, дивно, палате неке. Дивно, не може очи да одвоји. Каква је ово красота људи моји. Глед`о, глед`о, па се и наглед`о. А зна да је то вечност, и сад – како ћу овако? Шта ја овде да радим? И досади…

СФР Југославија је имала једну од највиших стопа абортуса. А у самој Југославији предњачила је Србија. Према званичним подацима 1963. у Србији је извршено 127,260 абортуса, 1964. 133,881, 1965. 142,403, 1966. 155,542, а 1967. 167,209 абортуса. Стопа абортуса на 1000 жена у репродуктивном добу је 1969. била 72, а 82 1989.

Овај видео је посвећен мајкама које су починиле абортус, да се покају и не понове исти, а Господ ће опростити гријех! Још више је посвећен будућим мајкама, које се двоуме да учине абортус, да не чине тај горки гријех за који ће се кајати у овом и у будућем вијеку.