„… Кажу за неког човјека: Умро и отишао на небо. И тамо гледа оне ливаде, дивно, палате неке. Дивно, не може очи да одвоји. Каква је ово красота људи моји. Глед`о, глед`о, па се и наглед`о. А зна да је то вечност, и сад – како ћу овако? Шта ја овде да радим? И досади…

СФР Југославија је имала једну од највиших стопа абортуса. А у самој Југославији предњачила је Србија. Према званичним подацима 1963. у Србији је извршено 127,260 абортуса, 1964. 133,881, 1965. 142,403, 1966. 155,542, а 1967. 167,209 абортуса. Стопа абортуса на 1000 жена у репродуктивном добу је 1969. била 72, а 82 1989.

Овај видео је посвећен мајкама које су починиле абортус, да се покају и не понове исти, а Господ ће опростити гријех! Још више је посвећен будућим мајкама, које се двоуме да учине абортус, да не чине тај горки гријех за који ће се кајати у овом и у будућем вијеку.

Још кад је био дете једном човеку бака је увек говорила: „Дечко мој, ето, када велики порастеш и кад ти буде тешко на души – ти иди у храм, тамо ће ти увек бити боље”. Кад човек порасте, живот му постаде потпуно неподношљив. Сети се тада савета своје баке и пође у један храм.

Трчећи магаре долази код мајке, гласно је дозивајући „мама“, „мама“, „мама“. Погледа га мајка и види да је магаре пресрећно, па га упита; „шта се догодило“? „зашто си тако срећан“?

Једног дана професор на факултету је одлучио да са студентима започне расправу. Питао је: – Да ли је Бог створио све што постоји – студенти су у глас рекли да јесте. – Баш све? – питао је професор. – Да, све – био је одговор студената. -У том случају, створио је и зло, зар не?…

“Постављен као господар свега створеног, Адам је требало да кроз свој однос са Богом, кроз своје узрастање, приводи Богу и поверену му природу. Његов пад означио је и трагедију твари и био је космички : „Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији… Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до…

Сваки србин треба да има увида о томе како је настала пјесма “Ђурђевдан“!

Зар не видите да када пчела уједе, она умире? Преко овог инсекта, Бог нас учи да не треба да вријеђамо наше ближње, зато што у том случају ми сами први умиремо.

Све је од Бога – и радост и туге. Али једно је по благовољењу, а друго по домостроју и допуштењу. По благовољењу – када живимо врлински, зато што је Богу угодно да они који врлинују буду украшавани венцима трпљења;