Манастир Клисина » Чланци

Игуман Пајсије, предавање у Храму манастира Клисина

Manastir Klisina — Mon, 10 Oct 2022 04:57:13 +0000

Игуман Пајсије долази из манастира Покрова Пресвете Богородице из околине Беча, Аустрија.
Заједно са оцем Нектраријем који је преводио ријечи предавања, гостовали су у нашем манастиру неколико дана а предавање је одржано 5.10.2022.
Веома смо срећни и благодарни за овакву посјету и духовно укрепљење, стога дијелимо са вама радост објављујући бесједу у облику аудио записа.
Игуман Пајсије је духовно унуче Светог старца Пајсија светогорца.
Њиховим Светим молитвама, Господе Исусе Христе сине Божији, помилуј нас!
Управа манастира Клисина

АРХАНГЕЛ МИХАИЛО СПАСАВА ГРЕШНЕ

Manastir Klisina — Mon, 19 Sep 2022 09:57:40 +0000

Реч, произнесена оцем нашим Тимотејем, патријархом Алсксандријским, поштовања достојним. Он је саставио ову реч поводом празника Чудо светог архангела Михаила (6. септембра), да би показао велику милост, даровану од Бога људима.
“Мир Божји нека сиђе на вас, браћо хришћани. Послушајте, браћо, шта се догодило са мном, Тимотејем, слугом Исуса Хрисга. Једном сам се упутио ка светом животворном Крсту и Гробу Господњем и ка свим светим местима, којима је ишао Господ наш Исус Христос. И тако сам доспео у дом светог Прохора, љубљеног ученика јеванђелисте Јована Богослова. После дуготрајног тражења, нађох књигу коју је Прохор написао. У тој чудесној књизи прочитах следећу велику утеху Јована Богослова:
Једном сам ишао у пратњи ангела Божјег који ми је објашњавао небеске тајне о људима. И чујем тада шум, сличан шуму многих вода које падају са велике висине. Када са ангелом дођох ближе, видех тада огромно језеро и страшни казан пун непокајаних грешника. Ја упитах мог пратиоца: “Објасни ми, зашто је та јама толико дубока?” Угледао сам огњену лаву са великим димом, она је кључала и са хуком се подизала на триста метара у висини, и некакви црви, величине змије, гмизали су по телима грешника у том језеру-базену. “Оче Јоване, пријатељу Божји, мучење које сада гледаш страшније је од сваке казне. Ово језеро може да прими у себе сав свет, дубина је његова бесконачна, змије и црви који гризу тела грешника бране им да се спусте у дубину језера током триста дана, а затим им забрањују да се подигну са дна уз помоћ колца за који грешници као да су привезани.“ И Јован горко заплака због погибије грешника. “Не плачи, оче Јоване, пријатељу Божји, не плачи. Ускоро ћеш угледати велику радост, захваљујући архангелу Божјем Михаилу. Велика је љубав Божја према архангелу Божјем Михаилу.” Тада угледах у чудесној лепоти самог архистратига Михаила у необичној лађи од херувима и серафима, у пратњи многих ангела и светих, великих пророка и мученика, како се приближавају огњеном језеру. Сви су они украшени неописивом лепотом. Тако се архангели приближише грешницима, предатим на мучење. Истог часа угаси се огањ, пламена лава престаде да се подиже, животиње се изгубише. Када се све утиша, архангел Михаило потопи своје десно крило у језеро, изведе их на чврсту земљу. Затим он поново спусти то исто десно крило по други пут и извади из језера још више душа него први пут. Тада херувими и серафими падоше ничице пред њим и стадоше да га моле да и трећи пут потопи крило. Он упути свој добри молитвени глас ка Господу, принесе молбе за спасење и погрузи своје крило и трећи пут у језеро и изведе на свом милосрдном крилу још веће мноштво душа. Тада ангели и свети, узевши их, омише те душе водом благодати и помазаше их миром радости и поставише их редом пред лице Божје. Тог часа иза завесе Господње изађе глас који рече: “Заступништво архангела Михаила и Мајке Моје Пресвете Дјеве и свих мојих ангела изабраних, који су на земљи испунили вољу Оца Мога, уведе душе у рај блаженства, вечности и покоја.”
При овом дирљивом призору свети Јован се удиви састрадавању архангела Михаила. Анђео му рече: “Знај Јоване, пријатељу Божији, да се чудо које си ти видео понавља сваке године 6. (19.) септембра на дан празновања у част Архангела Михаила, јер га је Свевидећи Бог одредио за вођу небеске војске због велике победе коју је он извојевао над силама сатане.
Када су јудејци непоштедно приковали Спаситеља на крст, архангел Михаило био је толико тим огорчен, да су небо и земља потамнели, не могавши да поднесе његову велику тугу и жалост. Када је спаситељ устао из гроба, он је одвалио камен, донео благу вест женама- мироносицама, и задржао сатану, одузео му оно што је имао. Бог је даровао архангелу Михаилу велику силу и власт, да чак спасава оне који пребивају у мукама. Господ га је прогласио вођом небеских сила и допушта му да сваке године 6. септембра извози лађу од херувима и серафима да се у пратњи светих ангела приближава душама осуђеним на мучење. Архангел Михаило помаже да се спасу они који су чинили милостињу у име његових мученика или светих. Архистратиг Михаило предстоји за оне који су претрпели жалост и страдање за име Господње и заувек их ослобађа од казне. Архангел Михаило неће престати да дејствује на дан 6. септембра до скончања света. Тог значајног дана, 6. септембра, он пада приклонивши колена, пред завесом Божјом, клањајући се ничице и моли се за душе које се налазе у страшним мукама све дотле док Бог не помилује људе и све који живе на земљи. Шестог септембра сви ангели сакупљају се око Михаила и завесе Божје. По благослову Бога Сведржитеља, архангел Михаило прилази одевен у одежду благости и милосрђа, и навешћује свима да се Бог умилостивио над светом и подарио људима разум весеља.
Ти си сада видео, Јоване, како ће бити срећан онај човек који учини дело милосрђа у име архангела Михаила, исто као и онај који се потруди да препише ову књигу, где се налази тај опис, и ако буде читао речи ове повести или принесе на дар цркви ово свето казивање, или ко постави свећу или упали светилник, кандило или тамјан, учини какав частан принос у име архангела Михаила, он тога неће заборавити и наградиће благочестивог. Ако неко укаже милостињу сиромашнима, према својим моћима, а након смрти, због свог греховног живота, буде бачен у пакао, тада Господ неће заборавити његово добро и посредством Михаила спасиће га. Ако неко пожели да запише ове речи, тада овај запис треба чувати у кући у чистоти и тада том човеку у дом неће ући ни рана ни глад, ни друго што слично; ни метак, ни змија, никаква вражја сила неће моћи да науди човеку или дому његовом: ни црв, ни скакавац, никакав гмизавац неће моћи да нанесе штету врту и башти његовој. Овај мали запис биће њему као оружје и штит који ће га оградити од свих невоља. Никакав противник неће се приближити кроз њих, јер је сила ових речи велика и чудесна. Нека вас чува Господ и архистратиг Михаило!”
Ево шта ми је испричао свети анђео Божји. Затим ме је одвео на гору Елеонску, а онда, оставивши ме, узлетео на небо. Ја сам се много удивио и прославио Бога и архистратига Михаила.
Таква је прича коју сам нашао у дому Прохора, ученика Јована Богослова. Сада чувши велико откровење јеванђелисте Јована Богослова, ми не треба да занемарујемо наше спасење, не престајући да се трудимо у молитви, бдењу, колeнопрeклоњeњу, и да чинимо, не слабећи у добродетељи, милостињу у име Христа и у име архистратига Михаила, да бисмо избегли вечне муке и нашли милост у Бога. Ако желиш да се заштитиш од свих недаћа и искушења, ако желиш да своју трпезу учиниш благословеном, тада напиши по свим угловима свог дома, како унутрашњим тако и спољашњим, име архистратига Михаила, и благодат и милост Божја сићи ће на трпезу у име архистратига Михаила. Амин.”

САМОПОШТОВАЊЕ! ИМАМО ЛИ ГА!?

Manastir Klisina — Mon, 22 Aug 2022 11:40:00 +0000

Драги пријатељи да ли сте се икада запитали колико је самопоштовање важно за све у нашем животу!?

Ово је једно од најважнијих питања. Оно што мислиш о себи дотиче се свега што радиш. Све што чинимо почиње управо од слике коју имамо о себи. Особа која себе сматра неким “типом са грешком” увијек ће нешто погријешити док особа која себе сматра “успјешним типом” успјеће без обзира на то са каквим се препрекама сусреће. Успјех или неуспјех зависи од врсте слике коју имамо о себи.
Људи који упадају у невоље су углавном они људи који себе сматрају безвриједним.
Велики проблем са којим се људи сусрећу јесте низак ниво самопоштовања. Особа са ниским самопоштовањем не може себе да воли. Ако не можеш да волиш себе онда не можеш ни друге. Господ од нас очекује да волимо себе зато и каже: „Љуби ближњег свога као самога себе.”

Данашњи бракови најчешће пуцају због ниског нивоа поштовања али и самопоштовања. Уствари, најчешће се дешава да један брачни друг наруши самопоштовање код другог брачног друга. Брачни другови ће издржати сва искушења док год имају извјесни ниво самопоштовања и поштовања брачног друга.

Многи људи гаје биједну слику о себи. Много пута у току дана себи придодајемо негативне етикете. Резултат тога је губљење повјерења и сигурности у себе. Пуни смо сумње и страха. Очекујемо да будемо одбачени, презрени, повријеђени… Деградирамо своја достигнућа. Истичемо своје слабости умјесто своје способности и дарове које нам је Бог дао.

Један од великих разлога за овакво стање је ГРИЈЕХ! Послије учињеног гријеха слика о себи постаје веома лоша. Осјећамо се безвриједно и почињемо себе да мрзимо. Због тога је пуно важно да се исповједамо. Само Христов опроштај може нам вратити наше право ЈА са којим можемо живјети.

Такође, наша слика о себи зависи од наших неуспјеха у животу. Човјек своје успјехе углавном заборавља а неуспјехе памти. Сви ми гријешимо али грешке су ту да из њих извлачимо поуку, да кроз њих напредујемо и узрастамо а не да нас убију у појам. Не значи да смо губитници ако нисмо успјели у једном покушају.
Мишљење других о нама! Вриједи ли овдје трошити ријечи? На ову тему је речено и превише. Не смијемо дозволити да нас мишљење других деградира.

Драга браћо и сестре, Бог нас је створио. Створио нас је по Својој слици. Нема у нама ништа што је за одбацити јер Бог не ствара отпад. Он ствара људе, предивне људе које воли. Он ће нас заштитити и у свему ће нам помагати ако себе дамо у Његове руке. Ми никада нећемо моћи да завршимо дјело које нам је Он задао ако о себи мислимо да смо безвриједни и неупотребљиви. То нас ђаво наговара да тако мислимо о себи.
Најбоља слика о нама може доћи само од Онога који нас је створио. Бог нас све гледа као “мало мање од анђела” (Псалам 8.5). Свети Козма Етолски је говорио да је свако од нас пред Богом већи од цијелога свијета. Кад бисмо само знали колико нас Бог воли и колико смо Му важни баш овакви какви смо.
Наше самопоштовање мора бити засновано на ономе шта Бог мисли о нама, на Његовој љубави према нама, на чињеници да смо Његова дјеца, на чињеници да брине о нама и да води рачуна о најмањој ситници у нашем животу. Е на овим истинама мора да се темељи наше самопоштовање!

О. Бојан Крстановић

БАЛОНИ – ТЕСТ ЗАЈЕДНИЦЕ

Manastir Klisina — Thu, 16 Jun 2022 21:59:16 +0000

Професор је сваком студенту дао балон, који је морао да надува, напише своје име и баци у ходник. Затим је професор помешао све балоне. Ученици су затим добили 5 минута да пронађу свој балон. Упркос ужурбаној потрази, нико није пронашао њихов балон.
У том тренутку професор је рекао студентима да узму први балон који су пронашли и предају га особи чије је име било написано на њему. У року од 5 минута, свако је имао свој балон.
Професор је рекао студентима: „Ови балони су попут среће. Никад је нећемо наћи ако свако тражи своју. Али ако нам је стало до туђе среће, наћи ћемо и своју.“

ПРИЧАСТНИ СТАМПЕДО

Manastir Klisina — Thu, 17 Mar 2022 19:56:14 +0000

Против оних који у цркви лармају и излазе из цркве пре свршетка службе Божје пише св. Златоуст овако: „Неки не приступају (к причешћу) с трепетом него с гужвом, тискајући један другог, пламтећи гневом, вичући, грдећи, гурајући свога ближњег, пуни метежа. О томе сам ја често говорио, и нећу престати говорити. Зар не видите, какво благочиније влада на олимпијским играма (незнабожачким), када распоредитељ пролази по игралишту, с венцем на глави, оденут у дугачку хаљину, држећи у руци штап, а викач објављује, да буде тишина и ред? Није ли ружно, да тамо где ђаво торжествује, бива таква тишина, а тамо где Христос призива к Себи, бива велика ларма? На игралишту ћутање, а у цркви вика! На мору тишина, а у пристаништу бура!’… Кад си позват на обед, ти не смеш изаћи пре других, макар се и пре других наситио, а овде док се још свршава страшна тајна Христова, док још траје свештенодејство, ти у самој средини остављаш све и излазиш? Како се то може опростити? Како ли оправдати? Јуда причестивши се на последњој вечери оне последње ноћи, брзо је изашао, док су још сви остали били за трпезом. Ето чијем примеру следују и они, који журе да изађу пре последњег благодарења!” (Из Беседе на Богојављење).

Чудно је

Manastir Klisina — Mon, 14 Mar 2022 19:45:56 +0000

Чудно је како новчаница од педесет динара изгледа велика, када је у Цркви дамо као прилог; а тако мала, када са њом одемо у продавницу.
Чудно је колико дуго траје један сат Свете Литургије, а како брзо прође један сат серије или двадесет минута фудбалске утакмице.
Чудно је како је људима лако разумети и пренети трач другоме.
Чудно је како ВЕРУЈЕМО ономе што је објављено у медијима, а сумњамо у оно што пише у Библији.
Чудно је како људи ћуте у позоришту и биоскопу,а за време Литургије не престају са причом. Чудно је како се људи пристојно облаче за неке државне установе, а разголићени долазе у цркву.
Чудно је што људи не слушају своје духовнике, а гатаре, врачаре, њима слепо верују… Због свега тога не треба да нас чуди када нас Господ мало раздрма искушењима… Велика је љубав и милост Божија, па нас све тако чудне, воли и трпи.

ДОМАЋИН ДА СЕ УЗДА У БОГА

Manastir Klisina — Thu, 10 Mar 2022 15:34:23 +0000

Када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју. Зато они који руководе кућом, треба да се предају Господу, да му се моле, и да схвате да је Господ свемогућ, да нас Господ теши.

Недељом смо обавезни

Manastir Klisina — Wed, 09 Mar 2022 20:17:51 +0000

„Сви ми смо обавезни да у недељу будемо у цркви. Увек! У цркву треба да идете, не када сам желео (или желела), јер сам сањао сан, прочешао се … Ићи ћу, нећу ићи, па, ући ћу, мало стајати … па, изаћи ћу … То не може тако! Сваке недеље крштени човек који себе назива хришћанином … ОБАВЕЗАН је бити у недељу у цркви. ЈЕДНОСТАВНО ЈЕ ОБАВЕЗАН! Нема изговора, осим за тешке болести или посао који вам не дозвољава … На пример, ви сте машиновођа електричне локомотиве, а у недељу имате смену … Или сте дежурни хирург и оперишете пацијента … Наравно, овде нема питања … Доћи ћете у среду, у суботу, у петак – кад будете могли … Али! Сви остали који имају слободан дан у недељу, обавезни су бити у недељу у храму УВЕК! Иначе неће бити духовног раста … У супротном, биће духовних илузија, самообмане и спорог пропадања … Иначе ће бити духовних илузија, самообмана и лагано труљење… А да не бисмо трулели, него живели потребан је мали труд … Почните да се трудите, почните … Увек у недељу, скочите из кревета на звук будилника и потрчите до најближег храма и стојте у храму на Литургији до самог краја, док не целивате крст … „

Дакле, трудна си…

Manastir Klisina — Fri, 04 Feb 2022 13:03:47 +0000

Ниси ово планирала. Ниси то жељела. И сада мораш одлучити. Удахни дубоко… ти то можеш.

ЖЕЛИМ ДА ТИ ЗАПАМТИМ ЛИЦЕ

Manastir Klisina — Wed, 26 Jan 2022 12:59:46 +0000

„Желим да запамтим твоје лице како бих те, када те сретнем на небу, препознао и поново ти захвалио“

Када је једна радио водитељка упитала нигеријског милијардера Фемија Отедола у интервјуу: „Господине, чега се сећате што вас је учинило најсрећнијом особом у Вашем животу?“

Феми је одговорио:
„Прошао сам кроз четири фазе среће у животу и коначно схватио шта је права срећа.“

Прва фаза је била акумулација богатства и средстава. Али у овој фази нисам добио срећу коју сам желио.

Затим је уследила друга фаза прикупљања драгоцености и предмета. Али схватио сам да је ефекат ове фазе такође привремен и да сјај вредних ствари не траје дуго.

Затим је уследила трећа фаза добијања великих пројеката. То је било када сам држао 95% испорука дизела Нигерији и Африци. Био сам и највећи бродовласник у Африци и Азији. Али ни овде нисам добио срећу о којој сам сањао.

У четвртој фази, пријатељ ме је замолио да купим инвалидска колица за децу са инвалидитетом. Укупно има око 200 такве деце.
На захтев пријатеља, одмах сам купио инвалидска колица.

Али пријатељ је инсистирао да идем с њим и да ја деци лично поклоним колица. Устао сам и отишао с њим.

Тамо сам лично предао колица овој деци. Видео сам чудан сјај среће на лицима ове деце. Видио сам их како седе у инвалидским колицима, крећу се и забављају.

Као да су стигли на место за пикник где деле освојени џекпот.

Осетио сам ПРАВУ радост у себи. Када сам одлучио да одем, једно дете ме је зграбио за ноге. Покушао сам пажљиво да ослободим ноге, али дете ме је погледало у лице и чврсто ме држало за ноге.

Нагнуо сам се и питао дете: „Треба ли ти још нешто?“

Одговор који ми је дало ово дете потпуно ми је преокренуо ум и променио став према животу. Ово дете је рекло:
„Желим да запамтим твоје лице како бих те, када те сретнем на небу, препознао и поново ти захвалио.”

По којим делима ћеш остати упамћен, после свог одласка, сваког одласка, да ли из канцеларије, или на други свет?
Да ли би неко желио да поново види твоје лице тамо где је све важно?