3
јун
2017

ПРАЗНИК СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ И ДУХОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ МОЛИТВЕНО ОБИЉЕЖЕНИ У МАНАСТИРУ КЛИСИНА

         У навечерје празника Светог Цара Константина и Царице Јелене у Саборном манастирском храму служено је вечерње богослужење са петохљебницом, а на сам дан празника јутарње богослужење и Света Литургија. С обзиром да су се ове године датумски подударили празник Светих Цара Константина и Царице Јелене, јутарње богослужење и Света Литургија, у дијелу јектенија, молитвено су одисали љубављу према упокојeним сродницима и пријатељима. Због тога је, након Свете Литургије, служен општи парастос за све упокојене чланове Цркве Христове.     
          Наша Света Црква слави Светог Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару. Овим светитељима посвећено је много храмова у нашој Цркви. Свети цар Константин остао је упамћен по доношењу Миланског едикта, 313. године, којим је хришћанима омогућена слобода вјере, а његова мајка, царица Јелена, по томе што је пронашла Крст на којем је разапет Господ Исус Христос.    
          Православна Црква установила је Задушнице како би се вјерници молитвено сјећали својих упокојених сродника и пријатеља. У суботу, уочи празника Силаска Светог Духа на Апостоле, обиљежавају се Духовске задушнице. Молитвено сјећање на упокојене духовне и биолошке сроднике и пријатеље једна је од дужности свих православних хришћана. Из канона је видљиво како Црква не заборавља своје упокојене чланове, јер се сваке суботе и на Задушнице моли за „умрле у градовима, пустињама, на земљи и на сваком мјесту; за цареве, свештенике, архијереје, браћу, другове, сроднике… За старо, младо, дјецу, сирочад“. Задушнице увијек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сјећамо упокојених. На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво. Жито нас симболично подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земаљском мраку, него у свјетлости сунца. Жито је симбол смртног тијела и бесмртне душе у свјетлости Царства небеског.

извор: Манастир Клисина