8
феб
2020

ПОВЕСТ О БЕОГРАДСКОЈ ГРЕШНИЦИ

Прича нам данас један свештеник београдски необичан догађај са једном развратном уличном женом у Београду. Једнога дана пред вече пошетала она по улицама својим скверним занатом. Кад је пролазила поред једне баште види она некога човека, како се веша. Везао конопац за грану дрвета и на једном намакнуо себи око врата. Жена хитро скочи преко ограде, извуче свој мали нож из џепа и пресече конопац, те човек падне на земљу већ онесвешћен. Она га трљала док није дошао к свести. Тада јој рече самоубица: „Зашто си то учинила? Ја не могу да живим, немам нигде ништа. Због немаштине хтео сам свршити са овим чемерним животом“. Жена извади све што је имала код себе новаца и да му, обећавши да ће га она и даље помагати док он не нађе рада. И продужи та жена свој непристојни посао, и део зараде до тог посла носила је оном сиромаху и давала на издржавање. Но после шест недеља падне жена у постељу тешко болесна. Позову јој свештеника. У присуству свештеника она је, већ на умору, почела говорити: „О, анђели Божји, зашто сте мени дошли? Зар ви не знате, како сам ја прљава и грешна жена?“ Мало потом опет узвикне: „О, Господе Христе, зар си и Ти дошао к мени грешници? Чиме сам ја то заслужила? Зар само тиме што сам оног јадног бедника спасла од смрти? Авај мени недостојној! О како је велика милост Божја! „И то говорећи она испусти душу, и лице се њено засија као свећом осветљено. –
Ето шта значи спасти душу једног човека. Ето како једно дело милости према ближњем покрива многе грехе!

извор: СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ