Празник Светих Апостола Петра и Павла богослужбено је обиљежен у Светомаринском манастиру Клисина, гдје је у навечерје празника служено вечерње богослужење са петохљебницом, док је на сам дан празника служена Света Литургија, коју је служио игуман Василије, настојатељ манастира, и јерођакон Данило, сабрат манастира.
Петровданско литургијско сабрање, које означава и крај Петровданског поста, крунисано је приступањем Чаши Господњој.
Свим присутним вјерницима и манастирском братству игуман Василије честитао је празник првоврховних апостола Петра и Павла.
Свети апостол Петар – син Јонин, брат Андреја Првозваног, рођен је у граду Витсаиди. Био је рибар и најприје се звао Симон, али је Господ благословио назвати га Кифом или Петром. Он је први од ученика јасно изразио вјеру у Господа Исуса рекавши: „Ти си Христос, Син Бога живога“. Његова љубав према Господу била је велика, а његова вјера у Христа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, али је само један поглед у лице Господа био довољан да се Петрова душа испуни стидом и покајањем. Послије Силаска Светога Духа Петар се појавио као неустрашив проповједник Јеванђеља. Послије његове једне бесједе у Јерусалиму обратило се у вјеру око три хиљаде душа. Проповиједао је Јеванђеље и чинио многа чудеса. По заповијести опакога цара Нерона, Петар је осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посавјетовавши и утјешивши стадо Христово, Петар је пошао радосно у смрт. Видећи крст пред собом, он је умолио своје џелате, да га распну наопако, пошто је сматрао себе недостојним да умре као и Господ његов.
Свети апостол Павле био је родом из Тарса, од племена Венијаминовог. Најприје се звао Савле, учио се код Гамалила, био је фарисеј и гонитељ хришћанства. Чудесно је обраћен у вјеру хришћанску када му се јавио Господ на путу за Дамаск. Крштен је од апостола Ананије и прозван Павлом и уврштен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповиједао је Јеванђеље међу Јеврејима и међу незнабошцима, због чега је добио назив „Апостол незнабожаца“. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовјечанско трпљење. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним мјестима, и пошто је достигао ту мјеру савршенства, да је могао рећи: „Не живим ја него Христос живи у мени“, тада је био посјечен у Риму, у вријеме цара Нерона, када и апостол Петар.
Милош Ернаут
Тропар Св. Великомученици Марини
