4
Apr
2018

Немојмо бити задрти

Мудрац је испричао следећу причу:

Једног дана разбојници су отели петогодишњег дечака и спалили село у коме је живео.
Кад се отац вратио, видео је згариште и учинило му се да је поугљено дечје тело његов син.
Плачући и чупајући косу спалио је дечје тело, сакупио пепео у једну врећицу и стално је носио са собом.

Једног је дана, међутим, његов прави син побегао од разбојника и вратио се кући.
Покуцао је на очева врата.
Отац који је још увек плакао и носио врећицу с пепелом са собом, упитао је:

„Ко је тамо?“

„Тата, ја сам, твој син. Отвори врата.“

Отац је помислио да се неки бахати дечак с њим шали.
Викнуо му је нека одлази и наставио је плакати.
Дечак је упорно куцао, али отац није отварао врата.
Након неког времена дечак је отишао, отац и син више се никада нису видели.
На крају је мудрац додао:

„Ако се превише држиш нечега што сматраш истином, када сама истина дође на твоја врата, нећеш јој знати отворити“.

извор: