27
Nov
2017

“МОЛИТВОМ И ПОСТОМ“

Чиме се лечи страст стомакоугађања? Свети оци саветују да свакој страсти треба супроставити врлину. И демон стомакоугађања се не изгони осим молитвом и постом (Мт. 17,21). Пост је велика васпитна дисциплина. Блажен је онај који је навикнут на душевно и телесно уздржање и који ревносно поштује црквене постове и посне дане.
Овде бих желео да кажем неколико речи о смислу православног поста. У данашње време много је оних који посте, међутим, да ли исправно то чине? У ресторанима и кафићима се за време постова може видети спецјални посни мени. Телевизијски и радио спикери најављују почетак поста. У продаји имате различите куваре посних јела. Стога, у чему је онда суштина поста?
Пост није дијета. Свети оци су пост (нарочито Велики) називали пролећем душе. То је време када се ми с посебном пажњом посвећујемо души и унутрашњем животу. Тад се прекидају телесни односи међу супружницима и весеља. До револуције су се у време Великог поста затварала позоришта. Посни дани су и уведени да бисмо ми понекад, успоривши лудачку трку ништавног земаљског живота, могли да погледамо унутар себе и своје душе. Постом се православни хришћани спремају за свето причешће, а затим и причешћују Светим Тајнама.
Пост је време покајања за грехе и ревносне борбе са страстима. И у томе нам помаже узимање посне, лакше, тј. нискокалоричне хране и уздржавање од задовољстава. Лакше је размишљати о Богу, молити се и водити духовни живот када тело није пресито и оптерећено. “Стомакоугодник пост назива временом плача, а онај који се уздржава ни за време поста није намрштен“ – пише преподобни Јефрем Сирин. То је један од значаја поста. Он нам помаже да се усредсредимо на духовни живот. Други значај поста је жртва Богу и васпитање своје воље. Пост није новотарија, пост је традиција. Може се рећи да је пост прва заповест која је дата човеку. Када је Господ дао заповест Адаму да може јести од свих плодова из рајског врта, осим са дрвета познања добра и зла, Он је утврдио први пост. Пост је послушање Божијем устројству. Богу нису потребне свеспаљенице ни крвне жртве; Њему треба срце скрушено и смирено (Пс 50,19), тј. наше покајање, смирење и послушање. Ми се од нечега (рецимо од меса, млека, вина и неких других производа) одричемо због послушања Њему. Приносимо на жртву наше уздржање и ограничење своје воље.
Још један значај поста је у дисциплиновању воље и њеном подређивању духу. Ми постом трбуху дајемо назнање ко је газда у кући! Оном човеку који није навикнут да пости, и који не зна за дисциплину, веома је тешко да обузда страсти и да се бори са њима. Хришћанин је војник Христов, а добар војник се налази у сталној борбеној приправности, тренингу и обуци, тј. у форми. У Цркви нема ничег случајног и бесмисленог; они који не чувају пост и који су презасићени, никада не осећају прави укус хране. Чак и празнична гозба зе оне који не посте постаје нешто сасвим обично, а за нас је чак и скромна трпеза након дуготрајног поста – прави празник.
Пост је веома користан и у животу супружника. Они супружници који су се навикли на уздржање за време постова, никада се не засите својих интимних односа, него су увек жељни једно другог. И обрнуто, презасићење доводи или до узајамног хлађења, или до претеривања и лукавстава у интимном животу.

извор: књига ''ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ''