28
сеп
2018

Крстовдан у Клисини

Празник Воздвижења Часног Крста богослужбено је обиљежен у манастиру Клисина, гдје је у навечерје празника служено вечерње богослужење са петохљебницом, а на сам дан празника молитвено обраћање Богу започело је јутарњим богослужењем, током којег су вјерници помазани уљем. На Великом славословљу, изнешен је крст, као симбол побједе живота над смрћу, али и као симбол празника Воздвижења Часног Крста.
Након јутарњег богослужења јеромонах Данило (Иваниш) служио је Свету Литургију, током које су се окупљени вјерници, заједно са манастирским братством причестили Крвљу и Тијелом Христовим.
Крстовдан обухвата празновање два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак Часног Крста на Голготи, и друго повратак Часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу Света Царица Јелена замисли да потражи Часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини је знао мјесто гдје се Крст налази, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога је подигао на Голготи цар Адријан. Царица је наредила, те су порушили тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док је царица била у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролазила је крај тог мјеста пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да стављају на мртваца редом један по један крст. Када су ставили први и други крст, мртвац је лежао непромијењено. А када ставише на њега трећи крст, мртвац оживје. По томе су познали, да је то часни и животворни Крст Христов. Ставише га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави.
Тада патријарх уздиже Крст, да га сав народ види, а народ са сузама отпоче појати: Господе помилуј! Царица Јелена направила је ковчег од сребра и положила у њега часни Крст. Касније цар Хозрој, освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. Године 628. цар грчки Ираклије побједи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град, цар Ираклије носио је Крст на својим леђима. Но, на једанпут цар је стао и није могао ни корака крочити. Патријарх Захарија видје Анђела, који је спречавао цару да у раскошном царском одијелу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бједној одјећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утјеху цијелог хришћанског свијета.
Цар је скинуо царску порфиру, круну и остале знаке достојанства, па је бос и у простим хаљинама лако изнио Крст на Голготу и поставио га у храм гдје је и прије стајао. Било је то 14/27. септембра 628. године.

                                                                                                         Милош Ернаут

извор: Манастир Клисина