Vinaora Visitors Counter

2320142
Your IP: 35.172.236.135
Server Time: 2020-10-20 23:02:33
     
 

Историјат

ИСТОРИЈАТ МАНАСТИРА

Манастир Клисина налази се у селу Ништавци, Општина Приједор, на магистралном путу Приједор – Сански Мост. Посвећен је светој великомучeници Марини у народу познатијој као Огњена Марија (17/30.јул ). Подигнут је на старом манастиришту.
По промислу Божијем у периоду од 1991-93. године, за вријеме Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, баш на старом манастиришту средњовјековног манастира, порушеног одмах послије пада Босне под Турке 1463. године, подигнута је црква свете великомученице Марине као филијални храм парохијске цркве Свете Тројице у Оштрој Луци. Можда је средњевјековни манастир порушен и прије Турака од стране Мађара. Папа римски Инокентије III (почетком XIII вијека) наредио је угарском ( мађарском) краљу да без милости поруши манастире по Босни, а монахе погуби.

Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир, који је по свему судећи био посвећен Сретењу Господњем, називајући манастириште Клисина, која долази од грчке ријечи «ЕКЛИСИЈА» што значи ЦРКВА. Исто тако и окупљањем на празник Сретења Господњег и на дан успомене св. великомученице Марине.
Приликом копања темеља за садашњи храм пронађени су темељи старе цркве. Последња црква запаљена је 1942. године од стране локалних усташа муслимана. Те исте 1942. године православни Срби из околних села тајно спусте звоно (које је приликом пада оштећено) у ријеку Сану да би у ријеци чекало боља времена. По завршетку Другог Свјетског рата вјерници су на црквишту подигли дрвени звоник и на њега подигли оно оштећено звоно да свједочи да је ту некада постојала богомоља. Приликом освећења нове цркве, 1993. године, коју је осветио епископ Хризостом присутни народ акламацијом изразио је своју жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром.

Освећење темеља новог конака извршио је Епископ Хризостом 30. јула 1994. год., а његова градња настављена је послије рата, 1997. године. Проглашење манастира учињено је 01. јануара 1998. године. Том приликом Епископ Хризостом прогласио је манастир Клисину као СВЕТОМАРИНСКУ ОПШТЕЖИТЕЉНУ ОБИТЕЉ.

У току љета 2002. године изливени су темељи оградног манастирског зида, а 2005. год. настављени су радови на његовој изградњи.

30. јула 2оо8. Освећен је новосаграђени пирг Св. Саве и Симеона чији је ктитор господин Горан Чорокало са супругом Станком и синовима Грегором и Жаном из Санског Моста.

У априлу 2010. године започето је са проширењем постојећег манастирског храма Свете Великомученице Марине, а темеље новопроширеног храма осветио је Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, 12. јуна 2010. године. У наредном периоду започето је са зидањем, да би храм коначно био покривен у љето 2011. године. У наредном периоду на храм у изградњи постављени су крстови, затворено је столаријом свих 29 отвора, а 22. маја 2012. године изнад западних врата постављен је мозаик са ликом Свете Марине. Потом се прешло на унутрашњост самог храма, гдје је разведено и прикључено подно гријање, након чега је изливена глазура. Радови у унутрашњости храма још увијек су у току.

Посебну духовну радост братству и поклоницима манастира Клисина означио је долазак дијелића Светих Моштију Преподобног Григорија Горњачког, 15. марта 2012. године, а нешто више од мјесец дана касније манастирска духовна ризница постала је богатијом за дио Светих Моштију Преподобномученика Медљанских (Серафима, Авакума и Мардарија), 22. априла 2012. године. Поред побројаних Светих Моштију, манастир Клисина, такође, посједује дијелиће Светих Моштију Свете Великомученице Марине, Светог Теодора Тирона, Светог Петра Коришког и Преподобног Георгија (Витковића), као и реплику Чудотворне Иконе Богородице Јерусалимске, коју су у наш манастир донијели из Свете Земље православни Срби из Војводине, у љето 2012. године.  

Манастир, такође, посједује реплику чувене светогорске иконе „Достојно јест“, коју су нашем манастиру придарили Зоран и Владица Лемић, из Бањалуке.

БРАТСТВО

Братство Светомаринског Манастира Клисина чине: игуман Василије (Рожић), замонашен 29. октобра 2000. године; протосинђел Венијамин (Ковачић), замонашен 15. фебруара 2002. године; монах Данило (Иваниш), замонашен 30. децембра 2012. године, као и искушеник Бранко Бојанић.

Опширније