Vinaora Visitors Counter

2296175
Your IP: 3.92.74.105
Server Time: 2020-09-19 21:04:35
     
 

СИМОНОПЕТРИТСКИ ИГУМАН ЈЕЛИСЕЈ

 

БЕСЈЕДА  ВИСОКОПРЕПОДОБНОГ АРХИМАНДРИТА О. ЈЕЛИСЕЈА, 

Игумана светогорског Манастира Симонопетре, изговорена у храму Свете Великомученице Марине, у вечерњим часовима 2. јуна 2010. године, приликом доласка у Манастир Клисину

„... Наша посјета је плод велике жеље да дођемо овдје, јер знамо Његово Преосвештенство (Владику Хризостома) одавно. Ми га волимо и поштујемо његов труд у овој земљи. Али, нико не би очекивао у толико кратком времену да се толике ствари заврше. Свуда куд смо прошли примјетан је један вјетар обнове и то се десило у кратком времену, а то је такође Божији дар. Управо због тога сматрамо да је овај Манастир дар Божији.

Велика нам је радост јер можемо примјетити да Његово Преосвештенство прави синтезу између монашког и црквеног живота. Нисмо очекивали да је Света Гора толико утицала на ваш (манастирски) живот – у иконама, у украсима и уопште у начину живота.

Ми осјећамо да сте Ви (мислећи на Владику Хризостома) наш главни игуман, и због тога можемо рећи да смо веома усхићени, па зато желимо да Вам кажемо неке ствари о Светој Гори. Јер, Ви сте на правом путу, заиста на правом путу! Можда Ви мислите да треба много више, и можда је то истина, али је већ сам почетак позитивна ствар. Ја сам сигуран да ће овај Манастир да се ускоро обнови у потпуности. Бог ће брзо одговорити на ваше молитве, као што је одговорио на наше, приликом нашег поласка овамо, јер је овај Манастир један благослов, а како ми је рекао Његово Преосвештенство, овај Манастир је један одговор на захтјев многих вјерника који су хтјели да се овдје изгради Манастир.     

Бог нас је изабрао да будемо Његова оруђа у овом дјелу, али као што је говорио Старац Емилијан да је сваки монах носилац онога што његов Старац каже. Живот једног монаха и циљ његовог живота је да се уподоби у односу на свога Старца.     

Кад оснивамо један манастир морамо да се држимо монашких принципа. То значи да повезујемо тиховање, служење у манастиру и служење ван манастира. Али, највећи дио нашег времена Бог тражи да поклонимо Њему. Што више времена дајемо Богу, то ће нам лакше Он ријешити наше проблеме и додаће нам оно што нам треба, и сигурно ће нас просветити да дајемо праве савјете (својој духовној дјеци). Њему не требају наше снаге, Њему треба наша воља и наш труд. Управо због тога да покажемо да Њему служимо и вољи Његовој.     

Дозволите нам, Ваше Преосвештенство, да се Игуману обратим као Игуман. 

Што више манастира буде овдје, то ће више да се слави Бог. Зато је добро што око Манастира постоји зид. Јер, Манастир је један град, који изображава оно што се дешава на Небу. У том простору (унутар зидина) види се живот Небеса, а то нам показује каква морају бити наша срца. Да наша срца буду једна тврђава, унутар које ће бити Царство Небеско (што је циљ сваког монаха). Ми ћемо тада бити срећни и радосни. Тада ћемо бити мирни (у односу према себи и другима), и тада ћемо уистину творити вољу Божију. Тада ће бити спокојан и Његово Преосвештенство (Епископ Хризостом) и Манастир (Клисина) ће да буде свјетлост свијета.  

Овај благослов Вам преносим, ову дубоку и срдачну жељу да Пресвета Богородица, заштитница Свете Горе, штити овај Манастир. Јер, то је и наша и ваша Богородица. И нека овај Манастир буде што већи (бројнији) и да сви дарови Божији буду дарови отаца који овдје живе. 

Захваљујем вам топло за дочек, за срдачно гостопримство и гостољубље, за поштовање мене лично, и за вашу љубав. Ја све то скромно прихватам, представљајући, на извјестан начин, самог Старца Емилијана.         Ја бих желио да у стварности он (Старац Емилијан) буде са вама. Ја сам само носилац његових молитава, великог благослова, његовог молитвеног тиховања и његове (велике) слободе према Богу.  

Захваљујем вам много!