Vinaora Visitors Counter

2365869
Your IP: 3.231.102.4
Server Time: 2021-03-03 18:10:43
     
 

ПОСТ СА УСРЂЕМ

Постом човек показује своје настројење. Из приљежности он узима на себе један подвиг и Бог му помаже. Ако човек притиска самог себе и говори: „Шта да радим? Петак је, треба да постим", мучи се. Али ако уђе у смисао поста и почне да пости из љубави према Христу, радоваће се. Размишљаће: „У овај дан Христос је разапет. Нису му ни воду дали да попије; дали су му сирће. Ни ја нећу да пијем воду цео дан." Поступајући тако, човек осећа у себи радост већу него онај ко пије најбоља освежавајућа пића! И погледај, многи људи светског настројења не могу да посте ни на Велики Петак. Али зато могу да седе испред неког Министарства и штрајкују глађу из ината, не би ли добили оно што траже.


Постом човек показује своје настројење. Из приљежности он узима на себе један подвиг и Бог му помаже. Ако човек притиска самог себе и говори:„Шта да радим? Петак је, треба да постим", мучи се. Али ако уђе у смисао поста и почне да пости из љубави према Христу, радоваће се. Размишљаће: „У овај дан Христос је разапет. Нису му ни воду дали да попије; дали су му сирће. Ни ја нећу да пијем воду цео дан." Поступајући тако, човек осећа у себи радост већу него онај ко пије најбоља освежавајућа пића! И погледај, многи људи светског настројења не могу да посте ни на Велики Петак. Али зато могу да седе испред неког Министарства и штрајкују глађу из ината, не би ли добили оно што траже. За то им ђаво даје снаге. To што чине, равно је самоубиству.Има и таквих који на Пасху радосно и из све снаге певају Христос васкрсе, само зато што ће се добро најести. Такви људи су слични Јеврејима који су хтели да зацаре Христа због тога што их је нахранио у пустињи. А сетите се шта говори Пророк: Проклет био ко немарно ради дело Господње. Једно је ако човек жели да пости али не може, јер ако не једе, дрхте му ноге и посрће - односно, снага и здравље му то не дозвољавају - а друго је када човек има снаге а не пости. Где је ту добро настројење? А жалост човека који жели да се подвизава, а не може, надомешћује многе подвиге, и он има много већу плату од човека који има снаге и подвизава се. Јер човек који има снаге и подвизава се, осећа и неко задовољство. Долазилаје данас једна несрећна жена, стара око педесет пет година. Плакала је зато што не може да пости. Муж ју је оставио. Имала је једно дете, али је и њега изгубила у некој несрећи. Остала је потпуно сама. Мајка јој се упокојила, није имала ни где да живи, ни шта да једе. Познанице су је позивале у своје куће, где је радила разне послове. „Гризе ме савест, Оче, што ништа не радим", рекла ми је ова сирота жена. „А најгоре од свега је то што не могу ни да постим. Једем шта ми дају. Понекад ми средом и петком дају посну храну, али ми често дају мрсно. Тада сам принуђена да се омрсим, јер ако не једем, осећам се исцрпљено и не могу да стојим на ногама." „Једи, јер немаш снаге", рекао сам јој. Човек треба да прати себе. Ако примети да нема снаге, треба да једе мало више. Нека благоразумност срца труд уздржања мери према стању тела, каже преподобни Нил Синајски.


(Преузето из књиге Породични живот, Старац Пајсије, Манастир св. првомученика и архиђакона Стефана, Врање)