Vinaora Visitors Counter

2296191
Your IP: 3.92.74.105
Server Time: 2020-09-19 21:26:46
     
 

ЕПИСКОП ЗХП ГРИГОРИЈЕ

 

БЕСЈЕДА ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА

Епископа захумско-херцеговачког и приморског Г. Григорија, изговорена у Манастиру Клисини, 28. фебруара 2008. године, у Недјељи о блудном сину.

„...Апостол који смо данас читали говораше о томе на какво смо позвани звање и призвање као људи створени од Бога, и као дјеца Божија, и народ Божији. Створени смо да се сјединимо с Богом, да будемо једно са Њим и да живимо у дому Оца небескога. Да будемо, не најамници у овоме свијету, не најамници у ономе Царству, него да и овдје и сада, живећи у Цркви, и тамо, живећи у Слави Његовој, будемо синови и насљедници Царства Божијега, а то није по заслугама нашим, него баш као што се данас каже у Светом Јеванђељу,“по великој милости и самилости Божијој“, јер Он најприје нама даде многе дарове: даде нам имање, даде нам безбројна доброчинства; даде нам ум и разум, да можемо да разумијемо ствари; даде нам осјећања да осјећамо, даде нам срце да живимо; даде нам неизрециву слободу, да можемо да волимо; даде нам тијело да може да нам служи, да буде храм души и духу, да буде храм Богу у нама... А ми, врло често и пречесто, са свим  тим имањем понашамо се ка блудник, као распусници, који троше имање очево безумно, и троше га и трошимо га на разне непотребне ствари, са разним непотребним разлозима и без разлога, са лошим људима. Неко иде у коцкарнице, неко иде па пијанчи, неко иде у блудилишта, па блудничи, неко расипа имање Оца Небеског... Неко живећи у лијености, неко оговарајући, неко клевећући, неко немајући просто љубави, која му је дата... А онда, када нас опет дотакне неизрецива Његова Љубав, увијек и изнова, као овај блудни син из данашњег Јеванђеља, заблудјели син, увијек кажемо зашто чинимо ово, зашто идемо на ова погрешна мјеста, зашто трошимо такве и толике дарове, а Отац наш Небески припремио нам је и има у дому Његовом безброј богатстава. Најчешће то говоримо кад све потрошимо и кад схватимо да смо остали јако сиромашни.
И зато је ово Свето Јеванђеље тако постављено да се чита у овај дан, јер је ово једна од оних недјеља које нас припремају за свети часни пост, да бисмо почели часни пост са покајањем, да бисмо почели молитве и мољења са покајањем, то јест да бисмо кренули на пут повратка Оцу нашем Небеском; да бисмо кренули на пут дому Оца нашега. 
И чим кренемо на тај пут, браћо и сестре, већ више нећемо бити гладни, и већ више нећемо бити жедни, и већ ће се враћати полако у срца наша радост. И Отац наш Небески, и Отац наш Који је у дому овоме, који се Црква зове, изаћи ће пред нас у лицу Сина Свога и Бога нашега, Исуса Христа, и као и увијек рашириће Своје руке, Које је раширио једном заувијек за нас, на Крсту, и позваће нас у свој загрљај... Зато је речено у данашњем Апостолу: „Онај који се сједини с блудницом једно је тијело са њом!“ И то би било безутјешно, али исто тако каже: „Онај који се сједини с Богом, једно је са Њим!“ Зато смо браћа и сестре, и зато стојимо у Цркви, зато идемо Цркви, што ту можемо да се сјединимо са Богом и да постанемо једно са Њим, то јест да постанемо синови и насљедници Царства Његовог, то јест живота који нема краја, живота којем не може наудити ни смрт, ни гријех, нити било која сила овога свијета. 

 

Нека су сви благословени, нека је благословен Бог наш, Који нам је даровао такву љубав, да и када одемо и када одступимо, да можемо да Му се вратимо. И када се вратимо Он нас прима са неизрецивом љубављу, са неисказаним Својим милосрђем.
Данас, браћо и сестре, и ми овдје служимо благословом и љубављу вашег Епископа, и вашег Игумана ове свете обитељи, оца Василија, његовог братства и захвални смо Богу и вама што смо данас са вама, јер можемо да будемо једно и заједно у Цркви Божијој. Да тако буде увијек и да тако дочекамо почетак живота који не пролази. Амин, Боже дај!