25
Jun
2018

КАДА У ВЕРИ ЉУБАВИ НЕМА

Још кад је био дете једном човеку бака је увек говорила: „Дечко мој, ето, када велики порастеш и кад ти буде тешко на души – ти иди у храм, тамо ће ти увек бити боље”.

Кад човек порасте, живот му постаде потпуно неподношљив. Сети се тада савета своје баке и пође у један храм.

И ту му неко приђе: – „Немој руке тако да држиш!”
Друга дотрча: – „Немој ту да стојиш!”
Трећа га помери: – „Не можеш тако да се облачиш!”
Иза њега га опомињу: – „Не крстиш се како треба!”
Тада му приђе једна жена и рече:
– „Човече, боље је да изађеш из храма, да купиш себи књижицу о томе како овде треба да се понашаш, а онда дођи”.

Изађе човек из храма, седе на клупу и горко заплака.

Одједном зачу глас: – „Дете моје, зашто плачеш?”
Подиже човек своје уплакано лице и угледа Христа.
– „Господе! Не пуштају ме у храм!”, – рече.
Исус га загрли: – „Не плачи, они у храм ни Мене не пуштају”.

извор: интернет