Један чувени универзитетски професор, сматрао је веру само плодом маште, а Божић лепим паганским обичајем из старине.          Био је то пристојан човек, успешан у послу, добар према породици, искрен у односу са другим људима. Сматрао је да је Јеванђеље велика бајка, а нарочито оно шта се у црквама чита за Божић. Није био лицемер…

„А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш?“ (Мт 7, 3) Дошла једна бака код свештеника и пита га: – Шта да радим са дедом? Постао је сасвим несносан! Свађа се, своју неправедност не признаје, изругује се!

Лела је радила у великој фабрици за прераду меса. Једног дана, када је завршила своју смену, отишла је у хладњачу да нешто провери. У тренутку непажње, врата хладњаче су се затворила и она је остала заробљена. Иако је викала и дозивала у помоћ, нико је није чуо.

„Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу, и приликама којима је био окружен.“ Иво Андрић

Једна девојчица је држала две јабуке у рукама. Пришла јој је мајка и са осмехом упитала: „Душо; хоћеш ли да ми даш једну јабуку?“ Девојчица је погледала, а онда брзо загризла једну јабуку, а затим и другу. Осмех на мајчином лицу се смрзао.

Упита Свети Сава неког удовца, Милоја, зашто никад не иде у цркву. – А што да се молим и у цркву идем? Доста ми је да у души верујем! – одговори Милоје. Светитељ на то не рече ништа, само се у себи Богу помоли за њега. Кад је, после неког времена, опет дошао у то…

Дошао унук код деде на село. У недељу ујутро пошли су у цркву. После службе унук рече деди:     – Деда, мени се овде много допада, али су девојке сасвим без везе. Видео сам да у цркву иду у дугим сукњама и са марамама на глави. Тако обучене изгледају ми некако старински и потпуно незанимљиво.

9. Божја заповест: Не сведочи лажно, не оговарај          Великог античког философа, Сократа, срео је неки познаник и одмах после поздрава упитао:          – Знаш ли што сам управо чуо о твом пријатељу?          – Само тренутак – зауставио га је Сократ.         – Пре него што ми и једну реч кажеш, хајде да то…

Причали су људи о једном духовнику и чудили се колико је његово смирење. Нико није ничим могао да га увреди. Чуо то неки безбожни и безобразни човек и одлучио да по сваку цену наљути духовника. Дошао је у његову пећинску црквицу и почео да га изазива, понижава и вређа.

Један познати професор је почео предавање тако што је подигао новчаницу од 100 € (Евра) у вис. У просторији је било укупно 200 људи. Питао је: „Ко жели ову новчаницу?“ Све руке су се подигле. Наставио је: „Ових 100 € даћу некоме од вас али најпре ћу још нешто да урадим.“ Згужвао је новчаницу. Потом…